Život u stanju autizma

VIDEO K9: Broj osoba u stanju autizma iz godine u godinu sve je veći, a uzroci ove pojave još uvek su nepoznanica za stručnjake. Ono što je sigurno je da zaposleni i deca u vrtićima i školama, ali i građani u svojim porodicama i okruženju sve češće dolaze u kontakt sa takvim osobama, navele su gošće emisije Otvoreni ekran. Komunikacija s njima nije ni malo laka, ali je navažnije, kako su istakle, da osobe u stanju autizma prihvatimo onakve kakve jesu.

513

U definiciji o tome šta autizam jeste, najvažnije je istaći da autizam nije bolest, rekla je pedagog Otilija Velišek – Braško.

Postoje, generalno, tri oblasti u kojima osobe u stanju autizma imaju poteškoća u funkcionisanju. To su govor, usvajanje socijalnih veština i pravila ponašanja, kao i komunikacija. Zbog toga je kontakt sa njima težak i zahteva prilagođavanje, naročito ako su u pitanju deca.

“Bude teško. Mislim, da se razumemo i da ne treba, nekako, da dajemo neiskrenu sliku, bude teško. Zato što zahteva mnogo više energije, mnogo više strpljenja, kreativnosti, istrajnosti. Za roditelje da urade određene stvari koje možda dete u tom momentu možda ne želi. Eto, ne želi od eđenu posetu, ne želi određenu hranu, ne želi negde da ide ili odnekud da se vrati… sad da ne nabrajam sve neke situacije”, rekla je Velišek – Braško.

Deca u stanju autizma mnogo češće, burnije i intezivnije reaguju u takvim situacijama, pa je najteže roditeljima i osobama koje svakodnevno rade s ovakvom decom da u takvim slučajevima svaki put reaguju na adekvatan način.

“Naravno, važno je gledati na koji način je najbolje, najbolji neki mehanizam otkriti kako da se prevaziđu te neke neprijatne situacije i služiti se time. Uskladiti se sa detetom i razviti kod deteta način prilagođavanja, razumevanja, prihvatanja, i tako dalje, a naravno, ponovo sve to zavisi od deteta do deteta, kod nekog to uspe, raznim nekim sredstvima, da li vizuelnim, da li dogovorom, da li nagradom, već različite strategije postoje, a kod nekog to ide teže”, kazala je Velišek – Braško.

Sve to zahteva dodatno angažovanje i podršku roditeljima i porodici takvog deteta od strane okoline, a prvenstveno stručnjaka i institucija sistema u smislu pomoći i razbijanja mitova i predrasuda o osobama u stanju autizma. Jedna od njih je i da su takva deca i ljudi agresivni i opasni.

“Znači, da li mogu da budu agresivni i nasilni? Mogu, ali ništa više nego i tipična deca. Znači, cela ta neka fama i strah od njih da će sad, ne znam šta da se desi, mislim da je prosto, opet, jedna neobaveštenost i neinformisanost sredine. I opet neko lično iskustvo koje je neko negde imao… jer oni kad počnu, recimo, da vrište, to stvarno zvuči kao da se ne znam šta strašno dešava, ali ne znači da će oni sada… Umeju da budu agresivni prema sebi, da sebe povrede, a to će se češće desiti nego druge, ali opet, ne svako dete”, navela je Jelena Sivulka, psiholog.

Prema njenim rečima, iako je u Novom Sadu u odnosu na ostatak zemlje situacija nešto bolja, Srbija je danas daleko iza svetskih standarda u sistemskom pružanju podrške i pomoći osobama u stanju autizma i njihovim porodicama.

Osobe sa autizmom treba prihvatiti onakve kakve jesu i njihovo stanje je trajno, a ono što može da se poboljša pravilnim ophođenjem jeste njihovo funkcionisanje u svakodnevnom životu i okruženju.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.