Život sa virusnim hepatitisom

VIDEO K9: Sa virusnim hepatitisom B ili C, a da to i ne zna, živi svaki svaki 12-ti do 15-ti sugrađanin, smatraju stručnjaci. Radi se o bolesti koju ljudi odmah ne prepoznaju, a od koje godinama kasnije teško oboljevaju, upozorila je dr Milotka Fabri u emisiji Otvoreni ekran.

693

Postoji čitav spektar A, B, C, D, E, G virusa hepatitisa, koji se različito prenose, putem krvi, sekreta, ili prljavim rukama, kao što su to tipovi A i E koji baš iz tog razloga mogu izazvati i epidemije.

Najopasniji su, međutim, virusni hepatitisi B i C, ističe načelnica Odeljenja za virusne hepatitise KCV. Oni se prenose putem krvi i imaju tendenciju da ostanu u domaćinu, teško ih se osloboditi i ,ukoliko se ne leče dok su akutnoj fazi, prelaze u hronični oblik bolesti sa teškim posledicama.

[quote_box_center]“Od 100 obolelih od hepatitisa C samo će 20 spontano eliminisati virus, a njih 80 će ostati hronični bolesnici sa svim komplikacijama koje ta bolest nosi. Kod hepatitisa B situacija je obrnuta što se tiče statistike, ali je kod njega problem taj što se ovog virusa tokom života nemoguće osloboditi”, rekla je dr Fabri.[/quote_box_center]

Umor je jedan od ranih simptoma hepatitisa, ali ga je kao takvog teško prepoznati. Može se javiti i osip, najčešće na nogama, ali je bez kliničkog testiranja teško dijagnostifikovati ovu bolest. Žutica je simptom na osnovu kojeg možemo prepoznati hepatitis, ali se ona ne javlja uvek, kaže dr Fabri.

[quote_box_center]“Kod pacijenata kod kojih se javi žutilo prepoznaćemo hepatitis i njih ćemo na vreme lečiti, ali kod 50% obolelih od hepatitisa žutilo se ne javlja i proći će nemo. Imaće neku malaksalost i polako će otići u hroničnu bolest jetre”, pojašnjava dr Fabri.[/quote_box_center]

Procenjuje se da u našoj zemlji ima oko 1% hroničnih nosilaca hepatitisa C, i oko 2% hepatitisa B. Najčešće, kaže dr Fabri, oboljevaju narkomani, transplantirani pacijenti, a nisu retki ni oboleli prilikom teteovaže ili pirsinga. Hepatitis se može dobiti na neočekivanim mestima, čak i kod pedikira, svuda gde postoji mogućnost kontakta sa krvlju ili nesterilisanim instrumentima, ističe dr Fabri. Posebno treba obratiti pažnju na prenos bolesti sa majke na dete.

[quote_box_center]“Ukoliko se beba zarazi , u 90% slučajeva postaje hronični nosilac bolesti i sa oko 20-30 godina oboli od raka ili ciroze jetre”, upozorava dr Fabri.[/quote_box_center]

Ona zaključuje da je iz tog razloga testiranje trudnica na hepatitis B obavezno, te da bi ga trebalo obaviti u što ranijoj fazi trudnoće kako bi se, u slučaju da je majka nosilac virusa, pratila ativnost bolesti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.