Živi jezik Vuka Karadžića

VIDEO K9: Na današnji dan 1864. godine u Beču je preminuo Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i jedna od najznačajnijih ličnosti srpske književnosti prve polovine XIX veka.

276

Vuk Stefanović Karadžić rođen je u Tršiću 1787, a umro u Beču 7. februara 1864. godine. Imenica smrt i glagol umreti nisu mogli ništa Vuku Karadžiću, rekao je profesor srpskog jezika i književnosti Slobodan Tornjanski, jer sve generacije posle njega i one koje će doći, nastavljaju kroz njegovo delo da govore i pišu.

“Koliko je Vuk značajan i koliko je on kamen-međaš naše kulture, možda bi mogao da potvrdi podatak da su japanski naučnici o dvestagodišnjici Vukovog rođenja izneli jedan podatak – da bi to što je uradio za srpsku kulturu Vuk Karadžić, trebalo da rade timovi stručnjaka više generacija i još uz pomoć savremene tehnologije, dakle svih tih štampača, lasera i čuda, a ne čovek hrom, sa štulom, koji je pisao perom i na prstu imao mesinganu mastionicu kojom se koristio”, naveo je Tornjanski.

Vuk Karadžić je bio srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika izdatog pre tačno dvesto godina. Stekao je i nekoliko počasnih doktorata. Današnjim generacijama čini se lako to što je Vuk učinio u svoje vreme.

“1813. godine je završen Prvi Karađorđev ustanak i Vuk je, kako je meni u školi kazano, otišao u Beč, da bi tamo postao reformator. Đavola, nije to tako bilo. Prosto mi ne ide u glavu da je on mogao da kaže majci Jegdi – ‘Majko stavi mi malo sira i barenog krompira u torbu šarenicu, ja bih sad išao u Beč da nešto raformišem!’ Nije on imao ideju uopšte o tome. Bio je pismen, pisar vojvode Ćurčije u ustanku, Turci su znali za to, dolazili su mu Tršić, deset puta su mu kuću palili i pretili su mu”, kazuje Tornjanski.

Nakon što je ustanak propao, preko Save i Dunava pobegli su Karađorđe i ostale vođe i viđeniji ljudi, a među njima i Vuk Karadžić koji je stigao u Novi Sad, priča Tornjanski.

“A zašto u Novi Sad? Jer je u Jodnoj banji tražio leka svojoj čašici levog kolena koja je srastala. U Novom Sadu postoji zabeleška o tome, njemu su rekli da ne mogu da mu pomognu. Pitao je može li naći leka u Pešti, rekli su da sumnjaju, nego jedino da pokuša u Beču. I on je pošao u Beč diližansom, pitao je, verovatno, ja sad to sebi insceniram, kočijaše – ‘Kome braćo da se obratim u Beču?’ Oni su rekli da mu je najbolje da potraži Đorđa Davidovića i Dimitrija Frušića u Novinama Serbskim”, naveo je Tornjanski.

Kroz rad u Novinama Sebskim upoznao je Jerneja Kopitara, cenzora carskih knjiga i rukopisa uz čiju pomoć je objavio Malu prostonarodnu sloveno-serbsku pjesnaricu, nakon koje i ostala svoja velika dela.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.