Zbog čega žene trpe nasilje?

VIDEO K9: Istorija ženskog iskustva kaže da su žene siromašne odvajkada. Prema podacima Ženske organizacije ujedinjenih nacija, žene ulažu dve trećine radnih sati čovečanstva, zarađuju jednu desetinu svetskog prihoda, a poseduju jedan posto svetske imovine. Upravo loš materijalni položaj žene jedan je od mogućih uzroka zbog kojih žene u Srbiji trpe nasilje u porodici, kažu u u Sigurnoj ženskoj kući.

579

Siromaštvo je jedan od društveno najnevidljivijih ženskih problema, a koji je veoma teško rešiv i ne zavisi isključivo od žena.

Podaci pojedinih insitucija koje ukazuju pomoć žrtvama porodičnog nasilja pokazuju da je više od 80% žena koje traže pomoć ekonomski nestabilno, te da jedva imaju novca da prežive.

Siromaštvo i nasilje u porodici mogu se povezati na dva načina, kažu u novosadskoj Sigurnoj ženskoj kući.

“To nije faktor koji je uzrok nasilja u porodici, ali siromaštvo koje je prisutno u nekoj porodici je faktor koji doprinosi manifestaciji nasilja u porodici od strane počinioca nasilja i, sa druge strane, u celokupnom procesu izlaska iz nasilja u porodici. Siromaštvo ima uticaj na potrebu žene žrtve nasilja da se duže vremena oslanja na usluge socijalne zaštite i na usluge podrške u lokalnoj zajednici, jer zbog siromaštva i niske zapošljivosti i veoma malog procenta zaposlenih žrtava nasilja u porodici, generalno, žena koje trpe nasilje u porodici i velikih problema prilikom njihovog zapošljavanja . Žena ne može ekonomski da se osnaži, te je i dalje na udaru siromaštva i teško izlazi iz nasilja u porodici u proces reintegracije”, rekla je Nada Padejski Šekerović iz Sigurne ženske kuće Novi Sad.

Padejski Šekerović naročito ističe decu kao žrtve nasilja u porodici, jer su ona često ‘zaboravljene žrtve’ u slučajevima kada je majka primarna žrtva nasilja.

“Potrebno je pojačati kapacitete u pravcu psihološkog osnaživanja i žrtava nasilja u porodici, ali i stručnog rada s decom žrtvama nasilja u porodici. Takođe, važno je istaći i to rezultati rada pokazuju da je 25 % korisnica SŽK protekle godine boravilo u prihvatilištu u periodu do 10 dana, a 75 % korisnica je imalo potrebu za dužim boravkom, jer sudski postupci imaju određeno trajanje koje iscrpljuje kapacitete žene da se samostalno bori sa celom tom situacijom i procesom i koje, zapravo, zahtevaju da žena ima kontinuiranu podršku. Ona ne može da izađe iz prihvatilišta ako nije ostvarile mere zaštite od nasilja u porodici, ako nije potpuno bezbedna i ako nije psihološki ostvarena za sam proces reintegracije”, navela je Padejski Šekerović.

Upravo loš materijali položaj žena često je razlog zbog koga se žene i posle odlaska, ponovo vraćaju nasilniku.

“Žena ima strah od egzistencije i od toga kako će ona da se snađe u životu sama, ekonomski u potpunosti zavisna od počinioca nasilja ili čak i nezavisna, ali se boji kako će da oranizuje život i kako će sama da se snađe, jer su njeni kapaciteti za preovladavanje stresni, za suočavanje sa životom, njeno samopouzdanje i samopoštovanje su narušeni nasiljem. Sa druge strane, žena ima iracionalno uverenje da je za dete bolje da živi u tzv. celoj porodici nego samo sa jednim roditeljem, pa makar se u toj porodici dešavalo i nasilje”, kazala je Padejski Šekerović.

Podaci o radu Sigurne ženske kuće u Novom Sadu pokazuju da je u ovoj ustanovi, kao prihvatilištu za žene i decu žrtve porodičnog nasilja, boravilo ukupno 124 korisnika, od kojih 72 žene i 52 dece. U ovoj ustanovi kažu da je dve trećine korisnika bilo iz Novog Sada, ali da su primljeni i oni koji nisu iz našeg grada, iako se širom Vojvodine sve više otvaraju Sigurne ženske kuće.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.