Zaštitom zelenila do čistog vazduha

VIDEO K9: Kiseonik je osnovni element za život te da je zbog toga neophodno voditi računa o zelenilu u našem okruženju, a pogotovo obezbediti mu redovno zalivanje tokom sušnog perioda, podsetio je ekolog i dugogodišnji predsednik ekološkog pokreta Panonska zora profesor Vukoman Maksimović.

0
7

Ekolog i dugogodišnji predsednik ekološkog pokreta Panonska zora profesor Vukoman Maksimović povodom ekonomske krize u kojoj se nalazi gotovo ceo svet istakao je da je od te krize mnogo gora ekološka kriza koja će ukoliko ne bude preventive preći u ekološki kolaps.

Profesor Vukoman je napomenuo da on, kao i svi ekolozi u ovoj zemlji, insistira da se u ime mladosti i budućnosti našeg regiona i države razborito i mudro suprotstavimo vandalskom uništavanju prirodnih dobara te da u saradnji sa prirodom gradimo humaniji i čoveka dostojniji i vredan život.

On je naveo da ekolozi traže ekologiju u školama, u zakonima i što je najvažnije u stvarnosti. Traže da se ekološki obrazuju i vaspitavaju učitelji, nastavnici i profesori koji su vaspitači mladih generacija, da svi od 7 do 77 godina daju svoj doprinos u čuvanju prirode i prirodnih dobara, da radnici u preduzećima, ustanovama i fabrikama sistematski i neprekidno dopunjavaju svoja saznanja iz ekološke problematike.

Ono na čemu ekolozi još insistiraju jeste da javnosti budu dostupni podaci o stepenu zagađenosti vazduha, vode, zemljišta te o stanju zelenila u našem regionu.

Kada je u pitanju Zrenjanin profesor Vukoman je istakao da redovna praksa treba da postane akcija čišćenja grada te da bi bilo veoma dobro preuzimati pozitivna iskustva drugih gradova koji su na tom polju imali uspeh.

On je naveo da uzevši u obzir teritoriju Vojvodine možemo uzeti primere Subotice i Sente i to kako su oni rešili pitanje deponija, kako se kod njih angažuju javna preduzeća i koliko se angažuje sveukupna javnost.

Profesor je rekao da je krajnje vreme da otklonimo deponije i da intenzivno radimo na razgradnji smeća jer se time može uštedeti novac i izvori energije, a ukloniće se i deponije koje su višestruko štetne. Profesor je rekao da smo poslednjih godina na našem prostoru imali teške suše i tropske vrućine kojima se trebamo odupreti te je postavio pitanje kako to uraditi, kako u proleće spasiti jesenje sadnice  koje su opstale, kako da imamo bolje prinose u poljoprivredi. Prema njegovim rečima odgovor je navodnjavanjem.

Taj odgovor dovodi i do odgovora na pitanje kakav je značaj imala ekspedicija „Vratimo život Begeju“ čini je on bio stručni rukovodilac.

Ova akcija za cilj je imala da ukaže da se zalivanje i navodnjavanje uspešno može obaviti samo čistom vodom te da čistiti Begej i kanale znači obezbediti vodu za navodnjavanje, doprineti boljim prinosima, boljim rezultatima u slučaju poplava jer se voda razliva ravnomerno kroz kanale, a što je takođe važno u toku sušnog perioda zalivanjem sadnica spasili bi se drvoredi koji imaju višestruki značaj.

Naime, oni čuvaju zemljište od erozije, zimskih nameta, štite od buke i prašine, daju kiseonik.

Profesor je na kraju zaključio da bez zelenila nema kiseonika, a kiseonik je osnovni element za život.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.