Zaštita ćirilice zakonom

VIDEO K9: Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, koji su juče razmatrali narodni poslanici, upućen je u skupštinsku proceduru po hitnom postupku. Ovaj zakon, između ostalog, predviđa i širenje kruga onih koji su u obavezi da koriste matično pismo.

0
4

Poslanici Skupštine Srbije na jučerašnjoj sednici razmatrali su Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, ima 11 članova, uređuje širu upotrebu srpskog jezika i mere za zaštitu ćirilice kao matičnog pisma, a predviđa i širenje kruga onih koji su u obavezi da koriste ćirilicu.

Pored državnih organa i javnih preduzeća, na ćirilici će biti obavezne i objave privrednih društava i drugi oblici organizovanja koji imaju većinski javni kapital, strukovna udruženja i javni servisi, a kulturne manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logotip ispisan na ćiriličnom pismu.

Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma koji razmatraju poslanici Skupštiine Srbije naći će se i pred poslanicima Republike Srpske, a prema dogovru predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana predsedništva BiH Milorada Dodika, ovi zakoni trebalo bi da budu usvojeni 15. septembra na novoustanovljeni praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Zakon spominje i administrativne olakšice usmerene ka akterima u privatnom sektoru koji bi koristili ćirilicu, a koje bi trebalo naknadno urediti podzakonskim aktima.

Propisom je predviđeno i osnivanje Saveta za srpski jezik, koji će biti nadležan da prati i analizira „stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu“ i sprovođenje mera usmerenih na zaštitu i očuvanje ćiriličkog pisma.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković podsetila je da već postoji Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, a da novi zakon nije u nesuglasici sa njim i da tamo gde žive nacionalne manjine u službenoj upotrebi ostaju i jezici i pisma manjina.

Ona je dodala da donošenjem Zakona o zaštiti ćirilice nije namera da se latinica diskriminiše, te da se zakon ne odnosi na privatnu komunikaciju, pisanje ličnih imena, dvojezične publikacije, knjige, naučnu terminologiju, kompjuterske programe, umetnička dela, kurseve stranih jezika ili žigove i oznake geografskog porekla.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.