Zaposleni u stambeno-komunalnoj delatnosti za izmene zakona

VIDEO K9: Sindikati zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Vojvodine i Novog Sada podneli su Ministarstvu finansija inicijativu o izmeni Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o privremenom uređivanu osnovica. Takođe su zatražili i promenu Zakona o zabrani zapošljavanja, čija dalja primena, kako kažu, može ozbiljno ugriziti rad preduzeća zbog nedostatka radne snage.

454

Sindikati su još 2014. godine po donošenju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun zarada u javnom službama, koje su proglašene korisnicima javnih sredstava, uputili zahtev Ministarstvu finansija i Vladi Srbije da zaposleni u komunalno-stambenoj delatnosti ne pripadaju toj grupi, jer oni nisu ni direktni ni indirektni korisnici budžeta.

“Nama jedino što je osnivač lokalna samouprava, ali zato se zovemo privreda. Ako se zovemo komunalna privreda, onda se naš odnos u društvu uređuje drugim zakonima, to je Zakonom o javnim preduzećima, Zakonom o javno-komunalnim preduzećima i Zakonom o privrednim društvima, znači, ako smo privreda. Oni nas stalno tretiraju i ja uvek ono kažem, jesmo li mi sad kentaur, ili čovek ili konj. Ja nikada ne mogu sebe da nađem u toj priči, šta smo mi. Jednostavno, smatram da smo privreda, a ako smo javna služba, onda naka grad preuzme brigu o svim javnim preduzećima, neka vodi računa o platama zaposlenih, o tehnici, o svemu, moje je samo da radim i završena priča”, istakao je Zoran Radosavljević, predsednik Sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti Novog Sada.

Jedini razlog zbog kojeg se zaposleni u stambeno-komunalnoj delatnosti nalaze u istom košu sa ostalima jeste taj, tvrdi predsednik novosadskog Sindikata, da država može da im odbija 10% od zarade.

“I time su znatno oštećeni radnici u javno-komunalnim preduzećima. Mi smo došli do varijanti da je njihova plata oko 25.000 dinara. Da nema regresa i toplog obroka koji smo izborili kroz kolektivni ugovor, oni bi faktički radili za 25.000, malo više nego što je sadašnji minimalac u ovom momentu”, kazao je Radosavljević.

Dodatnu štetu javnim i javno-komunalnim preduzećima doneo je i Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnim preduzećima 2015. godine, koji je, prema njegovim rečima, iz ovih preduzeća oterao kvalifikovane radnike, majstore, vozače. Nekorektno je, smatra Radosavljević, i što su iz tog zakona izuzeta republička javna preduzeća, koja su, kako je naveo, najveći gubitaši.

“Deset puta su veći njihovi gubici u 30 preduzeća na državnom nivou, nego u 600 javno-komunalnih preduzeća na nivou cele Srbije. I država im pomaže u celoj toj priči, a ovde grad jako teško pomaže. Većina gradova nema para i ne pomaže svojim javno-komunalnim preduzećima. Jedino u čemu pomažu to je da ne daju cene da se povećavaju zbog građana jer time bi se ugrozio socijalni mir”, istakao je Radosavljević.

Sve su to razlozi zbog kojih sindikati smatraju da treba ukinuti pomenute zakone i vratiti 10% zarada radnicima u javno-komunalnim preduzećima. Na godišnjem nivou, prema rečima Radosavljevića, reč je od oko 178 miliona evra koje je država tom desetinom “zaradila” na radničkim platama.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.