“Ove godine smo godišnju konferenciju posvetili, ili namenili, početku primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je počeo da se primenjuje 1. juna ove godine i prvim efektima primene ovog zakona. Smatrali smo da je ovo vrlo važan korak, kako u unapređenju nacionalnog zakonodavstva, tako i u sprečavanju porodičnog nasilja i kažnjavanju počinilaca”, rekla je Snežana Knežević, zamenica Pokrajinskog ombudsmana.
Novi zakon predviđa kao obaveznu međuinstitucionalnu saradnju i on je prekretnica koja terba da ispuni i standarde koje je Srbija prihvatila potpisivanjem, Instanbulske konvencije ratifikovane 2013. godine.
Pokazalo se da su prvi efekti primene novog zakona su pozitivni i evidentni i da je on bio neophodan profesionalcima koji rade na terenu.
“Ono što se trenutno vidi, to je da se povećava svakog meseca broj hitnih mera i broj slučajeva koji se razmatraju. To ne znači da ima više nasilja. Prosto, imali smo jedan dug vremenski period kada se nije prijavljivalo svo nasilje i nisu sve prijave išle na razmatranje ovako, kod tužioca, sa predstavnicima centra za socijalni rad i predstavnicima policije. Mi očekujemo da negde nakon godinu dana primene ovog zakona taj broj počne da pada”, istakla je Vanja Macanović, iz Autonomnog ženskog centra.
Praćenje primene ovog zakona, kao i rad profesionalaca u ovoj oblasti, kako je rekla, bio bi umnogome olakšan postojanjem centralne evidencije počinioca nasilja i žrtava nasilja, sa čijom izradom se, međutim, nije daleko odmaklo, iako je ona trebala da bude izrađena i pre nego što je zakon stupio na snagu.
Kada je reč o procesuiranju krivičnih dela nasilja u porodici, rezultati istraživanja predočeni na ovom skupu pokazali su da je, za razliku od ranijih godina, smanjen procenat partnerskog nasilja, iako je on i dalje dominantan, a da je povećan procenat nasilja drugih oblika nasilja u porodici, naročito prema starijim članovima.
“Ono što se može uočiti jeste da je u odnosu na period kada je vršeno ranije istraživanje, došlo do povećanja broja pritvora koji se određuju, ranije je to bio jedan zanemarljiv broj predmeta u kojima je nasilnicima izrečena ova mera pritvora, sada je došlo do povećanja, sa druge strane vidi se da je došlo i do povećanja tih kazni, broj osuđujućih presuda je jako veliki, preko 92%”, objasnila je Prof. dr Nevena Petrušić, sa Pravnog fakulteta u Nišu
Među tematskim grupama ove konferencije koje su bile posvećene nasilju nad starijim ženama, nasilju u partnerskim vezama među mladima, uticaju savremenih tehnologija na porodično nasilje, femicidu kao ishodu loše reakcije institucija, posebna pažnja posvećena je položaju žena koje su ubile svoje nasilnike i pitanju da li su one prvenstveno žrtve rodno zasnovanog nasilja ili kriminalci.
“Uglavnom, prema svim dosadašnjim iskustvima, ta okolnost da su one bile žrtve i partnerskog nasilja nije uzimana u obzir kao olakšavajuća okolnost, barem da se visina kazne smanji, a povrh toga, one dožive stigmatizaciju, sekundarnu viktimizaciju zbog tog odnosa institucija tretiraju se kao najgori kriminalci, a ne kao osobe koje su preživele strašnu traumu i zbog toga reagovale na način na koji usu reagovale”, smatra nezavisna ekspertkinja Danica Todorov.
Osnovna poruka konferencije na kojoj se okupilo oko 120 predstavnika sudova i tužilaštava, nadležnih pokrajinskih organa, zdravstvenih i ustanova socijalne zaštite, policije i organizacija civilnog društva, jeste da je svako nasilje u društvu, pa i u porodici, društveno neprihvatljivo, te da će državni organi svoje mehanizme staviti u zaštitu žrtve i kažnjavanje počinioca nasilja.
