Zakon i nasilje u porodici

VIDEO K9: Prednosti i izazovi primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je počeo da se primenjuje 1. juna prošle godine, tema je sastanka održanog danas u organizaciji Autonomnog ženskog centra i organizacije Iz kruga Vojvodina uz prisustvo relevantnih službi i institucija.

844

Prema podacima iz PU u Novi Sad, prijava nasilja u porodici je u porastu u odnosu na period od pre 1. juna prošle godine, kada Zakon o sprečavanju nasilja u porodici nije bio na snazi.

“Na području Policijske uprave u Novom Sadu registrovan je porast broja krivičnih dela nasilja u porodici. U 2017. godini registrovali smo ukupno 693 krivična dela u odnosu na prethodnu godinu kada smo reistrovali 498 krivičnih dela što je značajn porast. Nadležni policijski službenici koji su posebno obučeni da postupaju po prijavama nasilja u porodici su radili na efikasnoj primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, tako da su u 2017. izrekli ukupno 1351 hitnu meru, od čega 498, privremenog udaljenja iz stana, a 853 hitne mere za ne prilaska žrtvi i zabrane kontaktiranja s žrtvom”, precizirala je Daliborka Vojvodić Tomović, rukovodilac Službe za suzbijanje maloletničke delikvencije i nasilja u porodici PU Novi Sad.

Cilj sastanka je bio da se sumiraju podaci o sprovođenju Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kao i o anomalijama koje su se u međuvremenu iskristalisale.

“Naši rezultati su da je razmatran veliki broj slučajeva nasilja u porodici, da je izrečen značajan broj i hitnih i produženih mera da se grupe za koordinaciju i saradnju se sastaju, ali je i dalje ostalo otovrenih pitanja na koje očekujemo da ćemo danas dobiti odgovor kad svi zajedno sednemo i vidimo šta su nam poteškoće u radu”, rekla je Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe “Iz kruga Vojvodina”.

Zakon se primenjuje, zajednički je zaključak svih aktera konsultativnog sastanka, što je ohrabrujuće prvenstveno za žrtve nasilje, a potom i za sve one koji su u sistemu zaštite žrtava.

“Delovi Zakona koji se ne primenjuje jeste onaj deo koji se tiče žrtava, tj. učešća žrtava na sastancima grupa za koordinaciju i saradnju kojima rukovodi Tužilaštvo i imamo jako mali broj planova zaštite žrtava koje su napravljene na tim sastancima u odnosu na broj izrečenih hitnih mera”, ukazala je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Žrtve nasilja najbolje znaju kakva im je zaštita potrebna i, kada im ona nedostaje, nužno bi bilo čuti i njihovo iskustvo, jer ono nije tipično niti uniformisano za sve žrtve.

“Jedan od najvećih problema njima jeste nedostatak novca kada je u pitanju pravna podrška ženi koja joj je neophodna. Mi u centru imamo besplatnu informativnu podršku, ali nemamo zastupanje na sudu. Često je problem za žene kada idu da svedoče ili uđu u postupak što se nalazi u istoj prostoriji sa osobom koja je počinila nasilje i to je jedan od problema u praksi koji se nije rešio. I još jedan problem je što žene ne dobiju obaveštenje o isteku produženih mera”, rekla je Ivana Perić, koordinatorka SOS ženskog centra.

U Sigurnoj ženskoj kući lane su zbrinute 42 žene i 52 dece.

“Od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici podaci pokazuju da je broj prijava za korišćenje Sigurne ženske kuće od strane policije ujednačen, a da trećina naših korisnica su imale određene mere hitne zabrane prilaska ili meru udaljenja, a imale su potrebe za smeštajem u Sigurnu žensku kuću”, navela je Nada Padejski Šekerović iz  Sigurne ženske kuće.

Izricanje hitnih mera i smeštanje u Sigurnu žensku kuću, prema njenim rečima, nisu dovoljne, nego je potreban i niz drugih mera kako bi se pružila sveobutna pomoć i podrška žrtvama nasilja u porodici.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.