Cilj Konferencije u na temu održivosti razvoja, koja je danas otvorena na Fruškoj gori, jeste upravljanje korporativnim strategijama za klimatske promene koje su, kako je rečeno, postale jedan od najvećih izazova savremenog sveta.
Otvarajući ovaj skup, predsednik Pokrajinske vlade, Igor Mirović, naveo je da je Razvojni fond Vojvodine, organizator ove konferencije, prvi u regionu pokrenuo inicijativu za proces akreditacije kod Zelenog klimatskog fonda koji radi pod okriljem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija te da je reč o najznačajnijem globalnom mehanizmu za finanisiranje klimatskih akcija.
Mirović je podsetio da Republika Srbija, kao potpisnik Pariskog sporazuma iz 2015. godine, sprovodi globalne smernice za definisanje odgovora na izazove klimatskih promena, pre svega za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, prvenstveno vetra i sunca. U našoj zemlji podignuto je osam vetroparkova ukupne snage 398 megavata, od čega se njih sedam nalazi u Vojvodini, a Pokrajinska vlada sredinom ove godine dala je dozvolu za gradnju još jednog ukupne snage od 100 megavata.
Plan je, prema njegovim rečima, da do 2030. godine emisija ugljen-dioksida u atmosferu u našoj zemlji bude smanjena za gotovo deset posto u odnosu na baznu 1990. godinu. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović je, govoreći na konferenciji, istakao značaj saradnje sa Zelenim klimatskim fondom, navodeći procenu koja pokazuje da su u poslednjih 20 godina materijalne štete izazvane elementarnim nepogodama bile veće od sedam milijardi evra.
Nikola Bartolini iz Delegacije EU u Srbiji rekao je da klimatske promene donose brojne izazove, na kojima moramo svi raditi zajedno – vlade, javni sektor, privreda, organizacije i civilno društvo. Učesnicima Konferencije se video-porukom obratio i zamenik izvršnog direktora Zelenog klimatskog fonda Javier Manzanares koji je poručio da regionalna saradnja ima veoma značajnu ulogu u procesu oporavka zelene ekonomije.
