Za sigurnost u sopstvenoj kući

VIDEO K9: Ekonomsko osnaživanje žena žrtava nasilja, kao i saradnja koju je Sigurna ženska kuća Novi Sad uspostavila sa gradom i filijalom Nacionalne službe za zapošljavanja u Novom Sadu su najznačajniji pomaci učinjeni ove godine u zaštiti žrtava, kažu u Sigurnoj ženskoj kući. Ogroman korak napred učinjen je i doslednom primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ali je, kako navode, ostalo još dosta toga da se uradi u ovoj oblasti.

0
522

Korisnice Sigurne ženske kuće, kako ističu u ovoj ustanovi, visoko su traumatizovane i nisu reprezentativne za populaciju žena žrtava nasilja u porodici, pa je prilikom njihovog zapošljavanja, kao mere ekonomskog osnaživanja, potrebno voditi računa i o njihovom mentalnom zdravlju, funkcionalnosti, o njihovim željama i ciljevima.

“Ali, suočavajući se sa tim borbama koje se tiču visoke traumatizovanosti žrtava nasilja u porodici, uspeli smo određeni broj tih korisnica da zaposlimo i one sada, nekoliko meseci nakon što su u kontinuitetu radno angažovane, su uspešno reintegrisane u socijalnu zajednicu i mogu se oslanjati na svoje izvore prihoda”, rekla je Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Novi Sad.

Poslednjih meseci je pokrenuto zapošljavanje korisnica i od strane Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, tako da očekuju nastavak zapošljavanja žrtava nasilja u porodici i sa pokrajinskog i sa gradskog nivoa od sledeće godine. Ovu godinu obeležio je i novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

“Zakon je doneo bolju koordinaciju službi, doneo je hitne mere za zaštitu žrtava nasilja u porodici, ali 30% korisnika Sigurne ženske kuće su zapravo, korisnici i žene i deca, kojima je izrečena hitna mera, što i u praksi dokazuje ono što Istanbulska konvencija propisuje, a to je da ni jedna od mera za zaštitu žrtava od nasilja u porodici ne isključuje drugu. Dakle, hitne mere ne isključuju potrebu za sigurnom ženskom kućom, što sada podaci i pokazuju”, navela je Padejski Šekerović.

Ukoliko želimo pozitivne rezultate, na sprečavanju nasilja u porodici u narednoj godini biće neophodan zajednički rad društva u celini.

“Možemo svi zajedno, kao društvo, kao pojedinci, kao predstavnici institucija, najiskrenije da poželimo da se stopa nasilja u porodici smanji, da nemamo ni jedno ubijeno biće bilo kog pola ili uzrasta u kontekstu nasilja u porodici. Da nemamo ni jednu žrtvu više, a da za one žene koje su pretrpele nasilje u porodici obezbedimo što efikasnije mehanizme pomoći zaštite i podrške”, rekla je ona.

Proces izlaska iz nasilja i postrtraumatski proces je dugotrajan, tako da bi bilo dobro da službe koje se bave žrtvama nasilja u porodici usmere svoju pažnju na kontinuiranu podršku, jer, dodala je Padejski Šekerović, nije dovoljno nekoliko kontakata ili samo obezbediti zaštitu žrtve.

Ona je zaključila da će kontinuirana i stabilna stručna podrška biti ostvarena tek kada kod žrtve nasilja budu uklonjene sve postrtraumatske posledice.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.