Školska dvorišta i igrališta su mesta na kojima deca provode slobodno vreme i na kojima se neretko dešava vršnjačko nasilje, bilo pre početka nastave, po njenom završetku, na putu u školu ili pri povratku kući, poručuju u svom saopštenju iz iz Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA.
Deca koja se ponašaju nasilno, često ne znaju da je takvo ponašanje loše jer ga stiču posmatranjem ili oponašanjem drugih osoba braće, sestara ili ljudi kojima se dive. Zbog nemogućnosti da uspostave komunikaciju s vršnjacima, koja može biti rezultat nekih problema kroz koje prolaze, deca ispoljavaju nasilno ponašanje.
Oni ne moraju uvek biti uključeni u sam čin nasilja, mogu biti i organizatori grupe, podsticati i nagovarati druge da se nasilno ponašaju, navode iz DBA. Ističu i da se takvoj deci treba na adekvatan način pomoći jer, u suprotnom, mogu odrasti u nasilne ljude koji će nasiljem rešavati svoje probleme.
Nasilje ostavlja posledice na one koji ga trpe, ali i na nasilnike, kao i na posmatrače tog čina. Kako navode iz Centra za bezbednost DBA, deca koja su izložena nasilju često su fizički povređena, postaju plašljiva, ne žele da idu u školu, slabije uče, promenjivog su raspoloženja, a ponekad i ona postaju nasilna.
Škola, smatraju u ovom Centru, treba da preuzme primarnu ulogu u prevenciji i zaštiti dece od nasilja, da ponovo kao institucija bude vaspitno obrazovna ustanova, a u rešavanju ovog problema moraju da budu uključeni i država, roditelji, kao i organizacije civilnog sektora.
