Vrela leta utiču na mortalitet ljudi

VIDEO K9: U gradovima klima je znatno toplija nego u prirodnim sredinama. Da li na raziku u temperaturi u te dve sredine utiče čovek ili globalno zagrevanje, pitanje je na koje ima odgovora, ali se obavljaju i ispitivanja.

0
345

Na gradsku klimu utiču dva faktora, lokalni i globalne klimatske promene.

Temperature jesu modifikovane u odnosu na temperature u prirodnim sredinama, kaže profesor Stevan Savić i dodaje da na temperaturu vazduha u urbanim sredinama najviše utiče tip podloge.

“Pošto je gradska sredina tipična sa veštačkom površinom koja se razlikuje od prirodne, zbog toga dolazi do dodatnog zagrevanja vazduha. I to se manifestuje kao klima grada ili, stručno, ostrva toplote, gde su temperature nešto više u odnosu na prirodnu sredinu. To je jedan faktor, izgrađenost i urbanizacija grada koja je jedan od modifikatora”, naveo je prof. Stevan Savić, vanredni profesor na PMF-u.

Ono što je još bitno jeste da takva urbana klima kakva je, još se dodatno menja usled klimatskih promena ili nekih ekstremnih vremenskih prilika koje se dešavaju, napominje Savić. Sneg u aprilu je više globalni proces, a ne lokalni, kaže on. Veći problem jesu toplotni talasi koji su sve prisutniji kod nas leti, jer oni već visoku temperaturu još povećavaju i loše se manifestuju na stanovništvo i njihovo zdravlje, objašnjava Savić.

“Kod nas je karakteristično tokom letnjeg perioda, primer je 2015. godina, kada je bilo jedno od najtoplijih leta, imali smo šest toplotnih talasa u Novom Sadu, čak dva do tri su bili i do 10 dana. Tada je u Novom Sadu razlika između najtoplijih delova grada i prirodne sredine bila između osam i deset stepeni Celzijusovih”, rekao je Savić.

Savić kaže da te temperaturne razlike nisu problematične tokom dana, ali jesu kada zađe sunce i narednih devet sati nakon zalaska, jer temperature u gradovima ostaju vrlo visoke pošto se podloga polako hladi.

“Naša stanica na Čeneju pokazuje tokom noći temperaturu ispod 20 stepeni Celzijusa, a u svim stanicama u gradu preko 20 stepeni, čak i 25, 28. To je jako loše, zato što, ako su noćne temperature iznad 20 stepeni, to su tropske noći i veoma negativno utiču na zdravlje stanaovništva. Mi imamo onda sedam-osam noći zaredom sa takvom temperaturom. To je jako problematično za hronične bolesnike, stare osobe, za decu i druge”, kazao je Savić.

Sneg u aprilu ili vrela leta, atipična za kontinentalnu klimu, nisu nikakvo iznenađenje već normalne klimatske pojave. Ali takva klima i promene temperature, a naročito veoma topla leta utiču na povećanje smrtnosti stanovništva. Savić navodi da je upravo u toku analizira leta 2015. godine.

“Neki prvi preliminarni rezultati daju velike korelacije. Dakle, kada se javljaju ti ekstremni toplotni talasi tih dana i naredna tri dana je mortalitet povećan. Ti pikovi mortaliteta prate pikove temperature. Korelacije su dosta jake i visoke, to sad još dalje analiziramo i proverićemo, ali trend se pokazuje kao takav”, ukazao je Savić.

Profesor Savić nije mogao sa sigurnošću da prognozira da li će i koliko žarko biti nastupajuće leto, ali je rekao da će biti krajeva gde će temperature sigurno biti ekstremne, kao što je i zima bila vrlo hladna.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.