Međunarodni dan vozača obeležava se od 1960. godine u nekadašnjoj Jugoslaviji, a danas se ovaj dan u Srbiji obeležava u svakoj opštini ili gradu u kojem postoji udruženje koje ih okuplja.
“Tradicionalno to je na neki način manifestacija kada profesionalni vozači prave defile sa svojim vozilima, kamionima, autobusima, organizuju se tribine, radionice na temu bezbednosti u saobraćaju, dele se propagandni materijali, ali sa porukama da treba voziti bezbedno, obratiti pažnju na pešake i druge učesnike u saobraćaju”, rekao je Marko Topo, predsednik Saveza vozača.
Profesionalni vozači smatraju da je potrebno da se, kako kažu, reše uslovi saobraćaja. Oni su ti koji promovišu kako vozač treba da se ponaša i za volanom i na putu, ali i njihova bezbednost je često ugrožena.
“Dakle da poboljšamo kvalitet i samih puteva, da se ne ugrožava stanje saobraćajnih znakova, često su prelepljeni nalepnicama, da su uklonjeni, s druge strane trebalo bi da se radi na edukaciji s našim vozačima, da se vozačima u preduzeći i taksistima obavlja periodičnu proveru, barem teorijskog znanja u oblasti saobraćaja”, naveo je Topo.
Očigledan problem trenutno u našem gradu, ako ne i u državi jeste, prema njegovim rečima, sve manji broj profesionalnih vozača.
“Srbija se suočava se jednim velikim problemom, upravo odlaska profesionalnih vozača u inostranstvo. To je ozbiljna tema. Pre nekoliko dana su naše kolege iz Sindikata GRAS-a javno pričali o tome kakva je situacija i Savez vozača Vojvodine ih podržava u tome, da nastojimo prvo da popravimo uslove rada tih vozača i ne samo uslove nego i cenu rada. I sve ono drugo što je na neki zakonski način u Srbiji paralisano”, smatraTopo.
On je zaključio da bismo mogli ostati bez profesionalnih vozača i doći u situaciju situacija da neće imati ko da preveze lekove, hleb ili ljude u autobusu, jer vozači odlaze, kako je naveo, trbuhom za hlebom u inostranstvo.
