Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za januar ove godine iznosi skoro 2311 miliona dolara, što porast od 10,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, najnoviji su podaci objavljeni od strane Republičkog zavoda za statistiku.
Takođe, u saopštenju se navodi da iako je izražen rast spoljnotrgovinske razmene, pokrivenost uvoza izvozom je 75,7 odsto i manja je u odnosu na isti period prošle godine.
Posmatrano po regionima, najveće učešće u izvozu Srbije ima Region Vojvodine koji je učestovovao sa više od 30%. Po visini izvoza slede Beogradski region koji je učestovovao sa 25%, dok su ostali regioni učestovovali sa znantno manje izvoza.
Kada je reč o uvozu, tu je na prvom mestu Beogradski region koji je uvezao skro polovinu sve robe koja je uvezena u Srbiju, azatim sledi Vojvodina, koja uvozi jedva 30% robe, a ostali regioni to čine u procentu manjem od 10 odsto.
Tokom januara meseca naša zemlja najviše je izvozila u Italiju, Nemačku, Bosnu i Hercegovinu, Rusiju i Mađarsku, dok smo najviše uvezli nemačke robe, zatim ruske, kineske i mađarske robe.
Kada je reč o zemljama CEFTA sporazuma Srbija tu ponovo beleži spoljnotrgovinski suficit, što znači da Srbija ovim zemljama, a to su prvenstveno zemlje regiona, više izvozi nego što od njih uvozi.
Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu Srbije, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (52 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu dizel automobila, snage do 1500 cm3 (40 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rafinisanog bakra u vrednosti od 24 mil. dolara; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa takođe 24 mil. dolara; izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima iznosio je 17 mil. dolara, koliko je bio i izvoz smrznute maline; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 iznosio je takođe oko 17 mil. dolara, koliko je bio i izvoz delova za sedišta; izvoz sveže jabuke vredeo je 16 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu hartije i kartona, premazanhi plastikom, sa 15 mil. dolara.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (67 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa (47 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su lekovi za maloprodaju (34 mil. dolara). Uvoz električne energije vredeo je 33 mil. dolara. Na uvoz telefona za mrežu stanica potrošeno je 19 mil. dolara. Koks i polukoks od kamenog uglja smo uvezli za 16 mil. dolara. Uvoz ostalih električnih provodnika, za napon <1000V, iznosio je 12 mil. dolara. Rude bakra i koncentrate, uvezli smo za 10 mil. dolara. Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3, potrošeno je 9 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz ostale hartije i kartona, sa 8 mil. dolara.
Republički zavod za statistiku podseća da od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju.
