Vojna neutralnost kao nužnost?

VIDEO K9: Srbija je već deset godina vojno neutralna država. Međutim, po pitanju brojnih bezbednosnih izazova, Srbija mora da sarađuje sa zemljama u okruženju, bez obzira što su sve one već članice NATO-a. Postavlja se pitanje i da li je Srbija sposobna da održi politiku vojne neutralnosti ako se uzme u obzir da je strateški opredeljena ka evrointegracijama. O svemu ovome govorilo se na debati održanoj u Novom Sadu.

909

Od decembra 2007. godine Srbija sebe zvanično definiše kao vojno neutralnu zemlju prema postojećim vojnim savezima.

Međutim, Srbija svoju bezbednosnu politiku mora da uskladi sa bezbednosnom politikom Evropske unije, a naročito kada na red dođe Poglavnje 31 koje se tiče spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. Na debati se razgovaralo o načinima na koje Srbija na svom putu evropskih integracija može bolje doprineti evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, s obzirom da je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

“Jedno od pitanja danas je bilo koliko i kako u ovim turbulentim vremenima u izmenjenim geopolitičkim okolnostima u savremenom multipolarnom svetu koji je zahvatila kriza sa svih strana, treba da opstane ono što je srpski državni nacionalni interes, kako da se na najbolji način prilagodi evropskim standardima i praksi, kako da sa svoje strane i svojim resursima i potencijalima mi doprinesemo da i evropski kontinent bude bezbedniji, a i da Evropa bude bezbednija u ovom svetu”, rekla je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

Reči je bilo i o tome kako male države u koje spada i Srbija, treba da vode svoju spoljnu bezbednosnu politiku i šta najviše odgovara njihovim interesima, te da li Srbija kao vojno neutralna može da ostane nezainteresovana i indiferentna u odnosu na nužnost saradnje bezbednosti, kako u regionu, tako i u širim bezbednosnim okvirima, o čemu je govorio dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan R. Simić.

“U ovom trenutku je za Srbiju to čak i nužnost, imajući u vidu jednu kompleksnu geopolitičku i geostatičku poziciju Srbije i iskustvo koje je imala sa NATO-om, ali Srbija, o tome se malo zna, veoma obuhvatno sarađuje sa NATO-om. Pošto je realnost da nas okružuju NATO zemlje, da mi imamo takođe jednu širu odgovornost, jer smo mala zemlja za bezbednosne procese. Bezbednost je nedeljiva i regionalno i globalno i tako dalje, a zatim istovremeno Srbija takođe ima tradicionalno dobre odnose sa drugim državama i onda jednostavno traži te ravnoteže, ali ne zbog ravnoteža i interesa tih igrača različitih, nego upravo da bi sačuvala i odbranila makar onaj minimum svojih nacionalnih i državnih interesa, interesa građana zemlje u kojoj živimo”, istakao je Simić.

Ulazak u NATO za pojedine građane Srbije je neprihvatljiv, dok s druge strane ima i onih koji smatraju da je neutralnost skupa i da je potrebna neka vrsta vojnog saveza.

Debata pod nazivom Srbija i EU: Bezbednost i politika neutralnosti, održana je u Novom Sadu u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fakulteta političkih nauka, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo.

Debate su deo projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.