Vojna neutralnost kao nužnost?

VIDEO K9: Srbija je već deset godina vojno neutralna država. Međutim, po pitanju brojnih bezbednosnih izazova, Srbija mora da sarađuje sa zemljama u okruženju, bez obzira što su sve one već članice NATO-a. Postavlja se pitanje i da li je Srbija sposobna da održi politiku vojne neutralnosti ako se uzme u obzir da je strateški opredeljena ka evrointegracijama. O svemu ovome govorilo se na debati održanoj u Novom Sadu.

0
912

Od decembra 2007. godine Srbija sebe zvanično definiše kao vojno neutralnu zemlju prema postojećim vojnim savezima.

Međutim, Srbija svoju bezbednosnu politiku mora da uskladi sa bezbednosnom politikom Evropske unije, a naročito kada na red dođe Poglavnje 31 koje se tiče spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. Na debati se razgovaralo o načinima na koje Srbija na svom putu evropskih integracija može bolje doprineti evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, s obzirom da je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

“Jedno od pitanja danas je bilo koliko i kako u ovim turbulentim vremenima u izmenjenim geopolitičkim okolnostima u savremenom multipolarnom svetu koji je zahvatila kriza sa svih strana, treba da opstane ono što je srpski državni nacionalni interes, kako da se na najbolji način prilagodi evropskim standardima i praksi, kako da sa svoje strane i svojim resursima i potencijalima mi doprinesemo da i evropski kontinent bude bezbedniji, a i da Evropa bude bezbednija u ovom svetu”, rekla je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

Reči je bilo i o tome kako male države u koje spada i Srbija, treba da vode svoju spoljnu bezbednosnu politiku i šta najviše odgovara njihovim interesima, te da li Srbija kao vojno neutralna može da ostane nezainteresovana i indiferentna u odnosu na nužnost saradnje bezbednosti, kako u regionu, tako i u širim bezbednosnim okvirima, o čemu je govorio dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan R. Simić.

“U ovom trenutku je za Srbiju to čak i nužnost, imajući u vidu jednu kompleksnu geopolitičku i geostatičku poziciju Srbije i iskustvo koje je imala sa NATO-om, ali Srbija, o tome se malo zna, veoma obuhvatno sarađuje sa NATO-om. Pošto je realnost da nas okružuju NATO zemlje, da mi imamo takođe jednu širu odgovornost, jer smo mala zemlja za bezbednosne procese. Bezbednost je nedeljiva i regionalno i globalno i tako dalje, a zatim istovremeno Srbija takođe ima tradicionalno dobre odnose sa drugim državama i onda jednostavno traži te ravnoteže, ali ne zbog ravnoteža i interesa tih igrača različitih, nego upravo da bi sačuvala i odbranila makar onaj minimum svojih nacionalnih i državnih interesa, interesa građana zemlje u kojoj živimo”, istakao je Simić.

Ulazak u NATO za pojedine građane Srbije je neprihvatljiv, dok s druge strane ima i onih koji smatraju da je neutralnost skupa i da je potrebna neka vrsta vojnog saveza.

Debata pod nazivom Srbija i EU: Bezbednost i politika neutralnosti, održana je u Novom Sadu u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fakulteta političkih nauka, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo.

Debate su deo projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.