Razvoj visokoškolskog obrazovanja u Vojvodini počeo je u 18. veku i izlagači okruglog stola u dvočasovnom razgovoru pokušali su da povežu nit i tradiciju Novosadskog univerziteta, koji, prema mišljenjima eminentnih profesora, ima znatno dužu tradiciju nego što je uvreženo mišljenje većine.
Obrazovanje nekada i danas malo toga ima zajedničkog i nemoguće ga je uporediti.
“Naravno da ne može da se poredi u mnogo čemu, ali jedna od odlika tadašnjeg obrazovanja jeste vrlo snažna veza između znanja i vrline, dakle između onoga dela koji se zove nauka i onoga dela koji se zove moralna i ljudska odgovornost. Mislim da je možda to najznačajnija razlika i da se treba vratiti tim i takvim korenima”, istakao je prof. dr Željko Vučković sa Pedagoškog fakulteta u Somboru.
Novosadski univerzitet je savremena institucija koja postiže vrhunske rezultate u oblasti nauke, visokog obrazovanje i transfera znanja i to na svetskom nivou.
“Pritom moramo biti svesni činjenice da je to dobrim delom rezultat onoga što je učinjeno u tim oblastima, ne samo tokom prethodnih nekoliko decenija, nego proteklih vekova na ovim prostorima. Mi smo se pre petnaestak minuta bavili futuristikom, novim materijalima, a sada se u naredna dva sata vraćamo u istoriju. I ovo jeste prava prilika da spomenemo one koji su doprineli da Univerzitet u Novom Sadu nastane i bude takav kakav jeste”, istakao je prof. dr Dušan Nikolić, rektor Novosadskog univerziteta.
U pokrajni se proteklih dana govorilo o perspektivama visokog obrazovanja u primenjenim istraživanjima, koja direktno utiču na podizanje kapaciteta u privredi i o nauci. Ali i o prošlosti je nužno govoriti, rekli su učesnici okruglog stola.
“Možda smo nastali u nekom datumu dvadesetog veka, ali pregnuća pojedinaca vidljiva su i u 18. i 19 veku. Na našoj strani su, pre svega, vrednosni orijentiri ovog prostora, uvek ka kvalitetu, ka obrazovanju. I naravno, uopšte ne sumnjam da nam je budućnost itekako izvesna”, naveo je prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje.
Činjenica je da postoji uzročno-posledični niz koji povezuje budućnost, sadašnjost i prošlost, a taj kontinuitet u obrazovanju jednog naroda vidljiv je kroz istoriju i tradiciju.
