Najave u pojedinim medijima o drastičnom povećanju poreza na imovinu od 1. januara demantuju u Gradskoj poreskoj upravi, pojašnjavajući to na primeru stana od 20 kvadrata u novogradnji u I zoni u kojem stanuje poreski obveznik.
“Razlika u nominalnoj vrednosti između 2018. i 2018. godine jeste 1000 dinara. Međutim, porez na imovinu se obračunava uvođenjem u obračun određenih korektivnih elemenata, tako da na kraju rešenje koje će poreski obveznik dobiti za 2019. godinu je uvećano za prvu zonu 20 dinara”, rekla je Mira Živković Drezgić, v.d. zamenika načelnika Gradske poreske uprave.
Za drugu zonu to povećanje, prema njenim rečima, ukupno iznosi 17, a za treću zonu 9,5 dinara na godišnjem nivou.
Do povećanja poreza na imovinu, kako je rekla, došlo je zbog redovnog godišnjeg usklađivanja prometovanih vrednosti na teritoriji grada.
“Na osnovu prometa tržišnih vrednosti nepokretnosti po zonama koje su ostvarene u periodu od 1. januara do 30. septembra i na taj način dolazi do korekcije tržišne vrednosti nepokretnosti. Ali u suštini, kada se na kraju dobije to rešenje, minimalno je povećanje poreza na imovinu”, kazala je ona.
Gradska poreska uprava, pojasnila je Živković Drezgić, porez na imovinu vrši primenom rešenja o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra po gradskim zonama za utvrđivanje poreza za imovinu za 2019. godinu koje je Gradsko veće donelo prošlog meseca.
