Vatrogasci nemoćni protiv piromana

VIDEO K9: Više od 800 hektara šuma, njiva i prostora zaštićenog rezervata prirode "Carska bara" gori zbog paljenja strnjišta, u ataru Stajićeva, Perleza i Belog Blata. Zbog paljenja ostataka obranog kukuruza, vatra rasplamsana vetrom, zahvatila je sinoć velike površine njiva na levoj obali Velike Morave kod Jagodine.

0
390

Iz vatrogasnog saveza Vojvodine apeluju na građane da ne pale biljne ostatke nakon žetve i čišćenja njiva.

Požari koji izbijaju na njivama, ukoliko se prošire, mogu da pričine veliku materijalnu štetu, pa i saobraćajne nezgode ukoliko su u blizini puteva.

“Što se tiče spaljivanja biljnih ostataka na otvorenom prostoru, tu imamo više opasnosti i rizika. Pre svega ta vatra, taj požar može da se proširi i na onaj deo materijala koji nismo hteli spaliti pa da izgubimo tu materijalnu vrednost, ali ovaj dim vidite koliko ugrožava saobraćaj. Nama ljudi stradaju u saobraćaju ni krivi ni dužni zato što neko iz obesti pali “, istakla je Ljubica Krnjaić, predsednica  Vatrogasnog saveza Vojvodine.

Na području Novog Sadaje nadzor nad oranicama vrši Poljoredarska služba, koja sve uočene situacije prijavljuje upravi za vanredne situacije koja potom alarmira vatrogasce. Sama poljoredarska služba, međutim, nema mogućnosti izricanja prekršajnih naloga, a samim tim ni naplate kazni.

“Treba da se obrate pre svega inspekciji zaštite od požara, pa poljoprivrednoj inspekciji, komunalnoj inspekciji, tamo gde je ima i policiji. Evo ja sam nabrojala 5 institucija na brzinu i nek se obrate svojoj mesnoj zajednici i neka insistiraju da mesna zajednica stane iza tih ljudi koji na njihovom terenu obrađuju zemlju proizvode poljoprivredne proizvode zarađuju i obezbeđuju sredstva za budžet i za sebe lično, nisu socijalni slučajevi, ali će ovakvim ponašanjem pojedinim pojedinih ljudi oni biti socijalni slučajevi”, navela je Krnjaić.

Vatrogasni savez Vojvodine uputio je apel i svim nadležnim institucijama da rade svoj posao na otkrivanju i kažnjavanju onih koji spaljuju biljne ostatke, što je, kako je rekla, i zakonom zabranjeno. Dobrovoljni vatrogasci ne mogu da postignu da ugase toliki broj požara sa opremom koju poseduju i nedovoljnim brojem vozila, koja su u pojedinim mestima stara i do 40 godina.

“Zamislite kad na teritoriji Južnobačkog okruga imate preko 50 inervencija u danu na otvorenom prostoru, to demorališe vatrogasce, pogotovo dobrovoljne vatrogasce jer oni ostavljalju svoj posao i idu da saniraju nečiji bezobrazluk i pri tom nemaju ni kvalitetnu opremu, ni zaštitnu opremu, ni kvalitetnu vatrogasnu opremu. Mi ova stara vozila koja imamo po vatrogasnim društvima, Vojvodina ima 148 vozila i 17 traktora sa cisternama koja koriste dobrovoljni vatrogasci za gašenje požara u komšiluku, kada se zapali kuća, štala, obor, seno, to što im život znači”, kazala je Krnjaić.

Onaj ko spaljuje biljne ostatke dužan je, podsetila je ona, ne samo da nadoknadi štetu, već i da plati troškove gašenja požara. Krnjaić tvrdi, međutim, da se kaznene odredbe praktično ne primenjuju.

Podsetimo, nepoštovanje zakonskih mera zaštite od požara povlači prekršajnu odgovornost za koju su propisane novčane kazne u iznosu od 10.000 do 50.000 za fizička lica, a za pravna i do milion dinara.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.