Urbocid ili ko pita Novosađane?

VIDEO K9: Govoreći o tome koliko se sugrađani pitaju za mišljenje prilikom donošenja odluka o načinu korišćenja gradskog prostora, istoričar umetnosti Nebojša Milenković u emisiji Otvoreni ekran rekao je da je u Novom Sadu u poslednjih petnaestak godina na delu urbocid, tokom kojeg su porušeni brojni objekti koji su bili od važnosti građanima, ili im je promenjena namena. Jedan od primera je i zelena površina u Ulici Miloša Bajića, za koju se građani bore da ne bude pretvorena u parking garažu, podsetila je Marijana Mutavčieva iz Građanske inicijative "Sačuvajmo park kod Muzeja".

870

Kolika je uloga građana u donošenju odluka u gradu, zavisi, pre svega, od odgovora na pitanje – kome pripada grad, čiji je on i koga štiti, rekao je Milenković.

“Da li štiti investitore, da li štiti preduzeće Prking servis ili štiti građane i interese građana? Ukoliko grad nije grad građana, ja se pitam onda čiji je taj grad? A u našem gradu, rekao bih da se već jako dugo, najmanje deceniju i po, možda i više, sprovodi nešto što se može nazvati jedinim primerenim izrazom, to je urbocid ili genocid nad gradom. Na najrazličitijim primerima vidite da ovaj grad jeste grad koji se oglušuje o interese građana, a ono što jeste suština, što jeste definicija grada jeste grad koji stvara slobodne građane”, rekao je Milenković.

I u tom kontekstu bitno je sačuvati zelenu površinu koja izlazi na ulicu Miloša Bajića, a ograničena je zidom Arhiva Vojvodine, dvorištem Doma Vojske i muzejima Savremene umetnosti i Vojvodine, a za koju je Gradska uprava za saobraćaj i puteve pokrenula proceduru za izgradnju parking garaže.

Građani koji se tome protive bore se očuvanje ove zelene površine već dve godine, a potpisana je i peticija sa oko 3.000 potpisa za tu inicijativu.

“Novi Sad je pao na ispod 4% zelenih površina u gradu, nije se vodilo računa u tih poslednjih deceniju i po o tome, znači, bili su neki sasvim drugi interesi u pitanju. Sekli su se čitavi drvoredi, apsolutno se nije vodilo računa. Kao takav, on mora da ostane kao zelene površina, jer je to jedina zelena površina u širem krugu, osim, naravno Dunavskog parka. To je jedno lokalno okupljalište ljudi i, što je jako bitno, površina je za istrčavanje pasa i kada bi se desilo da se to uniši, da se pretvori u garažu, ti svi psi bi, verovatno, završili u Dunavskom parku. Mislim da to nikome ne bi odgovaralo”, navela je Mutavčieva.

Ne treba zaboraviti da je taj prostor od oko 2.300m2 jedan od retkih prostora u gradu oko kojeg je koncentrisan toliki broj važnih institucija, podsetio je Milenković i naveo da je druga takva površina bila Trg galerija, trg kod Matice Srpske, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Rajka Mamuzića, koja je već pretvorena u javni parking.

“U tom kontekstu, ako je strategija našeg grada da postanemo Evropska prestonica kulture tako što ćemo sve one indikatore kvalitetnog života u jednom gradu da potremo, onda ja zaista ne razumem tu strategiju”, istakao je Milenković.

Mutavčieva je navela da je sporni prostor deo zaštićene okoline spomenika kulture, odnosno, kompleksa Muzeja Vojvodine i Arhiva Vojvodine, od 2007. godine, a jedna od mera zaštite je i zabrana postavljanja bilo kakvih objekata privremenog ili stalnog karaktera, kako i izvođenje bilo kakvih građevinskih radova.

Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.