UN: Poslednjih pet godina najtoplije na planeti

Znakovi i uticaji klimatskih promena, poput porasta nivoa mora, topljenje leda i ekstremne vremenske prilike, porasli su u periodu od 2015. do 2019. godine što predstavlja i najtopliji petogodišnji period u istoriji merenja, stoji u izveštaju Svetske meteorološke organizacije (VMO).

55

Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi takođe su dostigle rekordne nivoe, pokazuje izveštaj o Globalnoj klimi za period 2015-2019, objavljen pred samit o klimatskim akcijama generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Kako se navodi, globalna prosečna temperatura porasla je za 1,1 stepen Celzijusa od predindustrijskog perioda, a 0,2 stepena u periodu 2011-2015.

Izveštaj UN pruža jedinstvenu ocenu stanja planete pod sve većim uticajem klimatskih promena, uz naglašenost hitnih klimatskih akcija.

Kada je reč o koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte, pokazalo se da je u periodu od 2015. do 2019. godine došlo do stalnog povećanja nivoa ugljen-dioksida i drugih ključnih gasova za gotovo 20 odsto u odnosu na prethodnih pet godina.

“Uzroci i uticaji klimatskih promena se povećavaju, a ne usporavaju. “Porast nivoa mora se ubrzava i zabrinuti smo da će se naglo topljenje ledenog pokrivača na Antarktiku i Grenlandu nastaviti u budućnosti. Kao što smo videli ove godine sa tragičnim efektima na Bahamima i u Mozambiku, porast nivoa mora i intenzivne tropske oluje dovele su do humanitarnih i ekonomskih katastrofa”, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas.

Kako je naveo, važno je da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, posebno iz proizvodnje energije, industrije i transporta.

Tokom petogodišnjeg perioda 2014-2019. godine stopa rasta srednjeg globalnog nivoa mora iznosila je 5 milimetara godišnje, u poređenju sa 4 milimetara godišnje u periodu 2007-2016, pokazuje izveštaj UN.

Navodi se i da se količina leda koja se godišnje gubi na Antarktiku povećala najmanje šest puta.

Takođe, više od 90 odsto viška toplote na planeti izazvane klimatskim promenama čuva se u okeanima, odnosno okean apsorbuje oko 30 odsto godišnje emisije ugljendioksida.

Međutim, apsorbovani ugljendioksid reaguje sa morskom vodom i menja kiselost okeana, tako da je od početka industrijske revolucije došlo do povećanja kiselosti vode za 26 odsto.

Kako se dalje navodi u izveštaju, više od 90 odsto prirodnih katastrofa povezano je sa vremenskim prilikama.

Dominantne katastrofe su oluje i poplave, koje su uzročnik najvećih ekonomskih gubitaka, dok su toplotni talasi i suša doveli do gubitaka ljudskih života, intenziviranja šumskih požara i gubitka poljoprivrednih prinosa.

Lideri iz 64 države, Evropske unije, više desetina kompanija i banaka, nekoliko gradova i država predstaviće planove na klimatskom samitu. (Agencije, Tanjug)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.