Ulaganje u reciklažu

VIDEO K9: Zaštita životne sredine takođe je jedno od pitanja sa kojima se naša zemlja mora ozbiljno pozabaviti u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Reciklaža otpada deo je ovog problema u čije rešenjavanje je u saradnji sa nadležnim ministarstvima, za sada bezuspešno, uključena i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada.

0
439

Reciklaža otpada u našoj zemlji daleko je od evropskog nivoa, s obzirom da se u našoj zemlji godišnje reciklira ispod 5% otpada, dok je evropski minimum 60 %.

Retki su kontejneri u koje građani mogu da odvajaju takav otpad, a sistemsko rešenje ovog problema na državnom i nivou lokalnih samouprava i države još uvek se ne nazire.

“Ako pričamo o sistemu šarenih kanti ispred svake zgrade, ili u svakom dvorištu, plašim se da, ne samo Novi Sad, nego, generalno, Srbija je jako daleko od toga, prvenstveno zbog toga što su troškovi ovakvog sistema izuzetno veliki. Ono što treba država, ili komunalno preduzeće, ili lokalna samouprava da uloži, da bi imali jedan sistem kakav postoji u Evropskoj uniji, prevazilazi naše postojeće mogućnosti, zato što nije samo šarena kanta nešto što je trošak. Mora da se uloži i u transport, kamione koji voze i sakupljaju taj otpad, radnu snagu, u sortirnice, izgradnju odgovarajućih objekata i, na kraju, ali ne najmanje važno, u sanaciju nesanitarnih deponija koje preovlađuju u Srbiji”, rekla je Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.

Većina komunalnih preduzeća u Srbiji posluje u veoma teškim uslovima, a prema računici Asocijacije reciklera koju su pravili sa tim preduzećima, došlo se do zaključka da se u većini slučajeva prikupljanje i prodaja reciklažnog otpada ovim preduzećima, zapravo ne isplati, upravo zbog toga što nisu rešeni početni problemi uspostavljanja sistema koji traži velike investicije za koje ni lokalne samouprave ni država za sada nemaju novca.

“Zbog čega nema dovoljno novca? Prva stvar, mi smo imali jedan uzlet nakon 2009. godine  kada je postojao zeleni fond, jer su se sredstva od eko-taksi ulagala u taj fond i iz njega su se finansirali infrastrukturni projekti, poput reciklažnog centra u Novom Sadu. 2012. kada je fond ukinut, nakon toga, maltene, nije bilo ni jedne ozbiljne investicije u komunalnom sektoru u oblasti upravljanja otpadom. Sa druge strane, država je propisala obavezu svim proizvođačima i puniocima ambalaže da moraju da plate naknadu, odnosno eko-taksu za štetu koju čine životnoj sredini”, navela je Cvejanov.

Radi se o načelu “zagađivač plaća” ustanovljenom zakonodavstvom Evropske unije, rekla je Cvejanov i dodala da, zbog svih propusta koji postoje kod nas u sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, eko taksa koju zagađivači plaćaju u Srbiji je 5 niža od najniže takse u regionu.

“U ovom trenutku ne postoje finansijska sredstva potrebna za razvoj sistema upravljanja otpadom i ambalažnim otpadom, da bi mogli da bi mogli da dostignemo onaj standard koji vidimo u zemljama Evropske unije. Upravo sa ovim ciljem Asocijacija već godinama komunicira sa Ministarstvom da se izmeni regulativa, da se uvede nekakav red na tržište, jer od 2009. godine niko nikad nije, kada je država u pitanju, prekontrolisao ko plaća eko-taksu, koliko plaća, da li se plaćaju realne količine ili ne”, kazala je Cvejanov.

Ona je zaključila da postoje brojne mogućnosti da se kroz zakonske odredbe i mnogo bolju kontrolu uspostavi mehanizam pomoću kojeg bi mnogo više sredstava moglo da se izdvoji i uloži u razvoj sistema primarne selekcije otpada, bilo kroz komunalni sektor, bilo kroz sistem kojim bi upravljala privatna preduzeća.

Kompletnu emisiju “Otvoreni ekran” možete pogledati OVDE.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.