Ukidanje naknade za konverziju zemljišta: Kome se poklanjaju hektari?

Kompanije koje su tokom privatizacije imale pravo korišćenja na zemljište dobiće hektare na poklon što je "neprihvatljivo i nepravedno".

0
64

Tako ocenjuju ekonomisti za Novu ekonomiju povodom Predloga zakona o ukidanju konverzije uz naknadu. Zakon kojim se ova naknada ukida Vlada Srbije je po hitnoj proceduri usvojila, pa se upravo nalazi u skupštinskoj proceduri.

Sam Predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji nakon što je usvojen 4. maja (dan posle masovnog ubistva u beogradskoj školi prim. redakcije) nije bio objavljen na sajtu Vlade, pa je javnost u njega imala uvid tek od 8. maja na sajtu Parlamenta.

U članu 88. novog Predloga zakona navodi se da “postupci za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu započeti po odredbama zakona kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu obustavljaju se danom stupanja na snagu ovog zakona”.

Nominalno, izmene se predlažu i kako bi se ubrzale procedure za izdavanje građevinskih dozvola, a navodi se i da su prihodi od naknade za konverziju zemljišta od 2010. do kraja 2022. godine ukupno iznosili svega 3,6 milijardi dinara (oko 36 miliona evra).

U Predlogu zakona se navodi da će se na gradilištima koja će se otvoriti kao posledica ukidanja naknade za konverzije zemljišta potencijalno zaposliti oko 300.000 radnika.

Ekonomista Ljubomir Madžar s druge strane ocenjuje da predlog ukidanje konverzije uz naknadu nije dobar, da takva odluka nije “niti prihvatljiva niti razumna”, jer se zemljište tako može pokloniti nekome ko “nije ni orao ni kopao”.

“Firme kojima bi bilo konvertovano pravo korišćenja u pravo svojine dobile bi građevinsko zemljište na poklon. Taj poklon vredi onoliko koliko je pravo svojine na tržištu jače i skuplje od prava korišćenja. I to nije dobra mera – nema poklanjanja i nema besplatnog ručka”, rekao je Madžar.

Ekonomisti dodaju i da je ogroman problem što država i dalje nema podataka o veličini parcela na koje bi se zakon primenjivao, firmama koje ih poseduju, načinu na koji do njih došle…

Madžar smatra da je loše i obrazloženje po kom do sada nije bilo efekata od konverzije.

“Ona firma koja hoće da gradi treba da je u stanju da plati naknadu za konvertovanje, ali ako objekat nije toliko rentabilan da podnese troškove naknade, onda ne treba ni da se gradi”, kaže Madžar.

Predlog o ukidanju konverzije prava korišćenja u pravo svojine, odnosno plaćanja naknade kritikuju i predstavnici civilnog sektora.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, ocenjuje da je u pogledu najavljenog ukidanja naknada najspornije pitanje da li su zainteresoani korisnici (firme ili pojedinici kojima će konvertovanje u pravo svojine bez naknade doneti najveću materijalnu koristi) “na neki način uticali na donošenje ovakvog predloga”.

Nenadić takođe pita da li su državni i lokalni organi zaduženi za sprovođenje aktuelnih pravila o konverziji “poslednjih godina na neki način kočili taj proces”, odnosno da li je njihovo nepostupanje dovelo do retkog sprovođenja konverzije, zbog čega su i najavljueni prihodi izostali.

Prema njegovim rečima, sporno je čak i tadašnje uvođenje mogućnosti konverzije zemljišta, zato što se “pravila igre nisu znala unapred” u periodu kada su sporovođene privatizacije, ili kad su firme kupovane u stečajnim postupcima.

“Sa pravne strane, glavni problem je što se pravila igre nisu znala unapred kad su te firme kupovane. Ukidanjem naknade na konverziju država uvodi neravnopravan tretman, (pa će) firme koje su došle do prava na zemljište kupovinom u postupku privatizacije biti privilegovane u odnosu na firme koje su od početka kupovale od države ili privatnih vlasnika građevinsko zemljište, a po tržišnim uslovima“, ocenjuje Nenadić.

Zakonodavac nije precizirao bez koliko bi prihoda ostale lokalne samouprave izmenama zakona.

U međuvremenu je i Savet za borbu protiv korupcije ocenio da je ovaj predlog protivan javnom interesu i Ustavu i pozvao Vladu Srbije da izmene tog akta poništi. Savet za borbu protiv korupcije navodi da nije prvi put da od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji 2009. godine do danas država pokušava suprotno javnom interesu, predlaganje zakonskih rešenja prema kojima bi se određenim privilegovanim kategorijama omogućilo sticanje svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, odnosno besplatno.

(Nova ekonomija)

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.