Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ove godine kukuruz je u Srbiji posejan na površini od oko 950 hiljada hektara, od čega je više od pola u Vojvodini.
Iako se nakon setve očekivalo da će ova godina biti rekordna po prinosu, vremenske prilike nisu to omogućile.
Žetva još uvek nije potpuno gotova, a do vikenda je skinut rod sa oko 60% površina. Nakon žetve biće zadovoljene potrebe domaće potrošnje, a ostaće i viškovi za izvoz, kaže prof. dr Dragana Latković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Profesorka Latković podseća da je Vojvodina u periodu od 1972. do 1986. godine bila vodeći region u proizvodnji kukuruza u Evropi, kada su prosečni prinosi iznosili preko 7 tona. Ratna dešavanja iz devedesetih godina prošlog veka odrazili su se i na poljoprivredu što je dovelo do smanjenja prosečnih prinosa ratarskih kultura.
Poslednju deceniju, međutim, prinosi kukuruza ponovo idu uzlaznom putanjom, a na njihovu visinu, pored padavina i temperatura tokom vegetacionog perioda, veoma utiče i agrotehnika, odnoso tehnologija gajenja, ističe Latković.
Latković je istakla da se pored najčešće posejanih hibrida grupe zrenja FAO 600, sve više na poljima mogu pronaći i hibridi grupe zrenja FAO 400 i 500, što ima višestruke koristi kako za proizvođače tako i za poljoprivredu u celini.
Prema podacima novosadske Produktne berze, početkom ove nedelje cena ovogodišnjeg roda kilograma kukuruza iznosila je 19 dinara i 25 para sa PDV-om.
