Iako je osnovnom odlukom o budžetu pokrajine za tekuću godinu bio predviđen deficit od 4,4 milijarde dinara, Izveštaj o izvršenju budžeta za prvih 9 meseci 2017. pokazuje suficit od 4,3 milijarde.
Evidentno je povećanje prihoda od poreza na dobit preduzeća i povećanje poreza na zarade, koji su ustupljeni prihodi Republike Srbije AP Vojvodini.
“To pokazuje da su privredni subjekti na teritoriji AP Vojvodine u prošloj godini izuzetno dobro poslovali, te imamo, shodno tome, povećanje poreza na dobit, a imamo i povećanje zaposlenosti na teritoriji Vojvodine, što nam se pokazuje kroz ovu poziciju poreza na zarade u iznosu od 18%”, rekao je predsednik Odbora za budžet i finansije Jovan Lazarov.
Uštede u refinasiranju javnog duga su takođe deo suficita, naveo je Lazarov, kao i grejs preiod u ovoj godini u otplati duga napravljenog u prethodnih 16 godina vladavine prethodne administracije.
Zahvaljujući suficitu u ovom izveštajnom periodu, istakao je Lazarov, sigurno je da će na kraju godine biti viška novca u budžetu pokrajine koji će se preneti u 2018.
“Što se tiče nekih primedbi da je bilo slabog izvršenja upravo kod kapitalnih projekata, rade se veliki kapitalni projekti. Evo, na primer, bolnica u Pančevu, javna nabavka je počela u martu mesecu, a završena je tek pre nekih petnaestak do dvadeset dana, te se u izveštaju ne može videti, a samo taj projekat kompletne rekonstrukcije internističkog bloka bolnice u Pančevu iznosi 500 miliona dinara”, rekao je Lazarov.
U 2016. godini došlo je do velikih organizacionih promena u Garancijskom fondu AP Vojvodine, stoji u izveštaju o njegovom poslovanju u prošloj godini, koji je takođe bio tema sednice Odbora za budžet i finansije pokrajinskig parlamenta.
Ukupan garantni potencijal ovog garancijskog fonda bio je oko 560 miliona dinara, od kojih je oko 189 miliona iskorišćeno za izdavanje 56 garancija.
“Tih 56 garancija, ako se parcijalno podeli, izdate su i za nabavku poljoprivredne mehanizacije, nabavku nove opreme u industriji, za energetsku efikasnost, najčešće, a treba izdvojiti i da je jedan deo garancija otišao ina startap kredite, odnosno, da se pomogne početnicima u biznisu. Bitna stvar za Garancijski fond u 2016. godini je bila i kontrola Državne revizorske institucije koja se tu, praktično zadržala tokom najvećeg dela prošle godine i jednim delom tokom 2017. i treba istaći da nije imala većih primedbi na naše poslovanje”, objasnio je Đorđe Raković, direktor Garancijskog fonda APV.
Garancijski fond je u tekućoj godini uneo brojne inovacije u svoje poslovanje, među kojima su i mnogo viši limiti za izdavanje garancija, a uvedena je i nova linija za obrtna sredstva u poljoprivredi.
Garancijski fond, naime, kroz ovu liniju izdaje garancije do 100.000 evra za kratkoročne kredite koji bi se vraćali do tri godine, za nabavku semena, đubriva, goriva, hemisjskih preparata i slično, čime se poljoprivrednicima nakon sušne 2017. godine želelo izaći u susret.
