U Srbiji opada podrška članstvu u EU

Podrška članstvu u EU opada u Srbiji, a više od trećine građana smatra da bi zemlja u spoljnoj politici trebalo da bude uglavnom ili potpuno okrenuta Rusiji.

0
13

To pokazuje novo istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) u zemljama Zapadnog Balkana.

Svaki 10. građanin misli da spoljopolitički kurs Srbije treba da bude potpuno pro-EU i prozapadni, najveći broj ispitanika je protiv bilo kakve saradnje s NATO, a za rat u Ukrajini najviše krive Zapad, dok samo šest odsto smatra da je Rusija odgovorna.

Ako bi referendum o pridruživanju EU bio održan danas, većina građana svih zemalja Zapadnog Balkana osim Srbije bi glasala za.

Članstvo u EU bi podržalo 40 odsto građana Srbije, manje nego prema istraživanju sprovedenom 2022, pre početka ruske invazije na Ukrajinu (44 odsto).

Protiv članstva bi glasalo 34 odsto ispitanika, četiri odsto više nego pre dve godine.

U Severnoj Makedoniji i BiH bi za članstvo glasalo 68 odsto, Crnoj Gori 79 odsto, na Kosovu 89 odsto i u Albaniji 92 odsto.

Podrška članstvu je za dve godine pored Srbije opala samo još u BiH, za osam odsto.

“Postoji snažna želja širom Balkana za jačanjem ekonomskih veza sa zapadnim ekonomijama i pridruživanjem EU. Ova široka podrška pokazuje da ljudi u regionu veruju da dalja integracija u EU može da pomonge u postizanju održivog prosperiteta”, izjavio je direktor IRI za Evropu Pol Makarti.

Većina građana Srbije (54 odsto) ne misli da je EU ozbiljna u svojoj nameri da ponudi članstvo zemljama Zapadnog Balkana, dok u to veruje najviše građana Kosova (62 odsto) i Crne Gore (59 odsto).

Prema istraživanju, samo u Srbiji najviše ispitanika (49 odsto) misli da je invazija Rusije na Ukrajinu poptuno ili donekle opravdana, dok u ostalim zemljama Zapadnog Balkana većina misli suprotno.

Rusko delovanje u Ukrajini je potpuno ili donekle neopravdano za 37 odsto ispitanika u Srbiji, 53 odsto u Severnoj Makedoniji, 61 odsto u Crnoj Gori, 65 odsto u BiH, 72 odsto na Kosovu i 82 odsto u Albaniji.

Samo šest odsto učesnika istraživanja u Srbiji misli da je Rusija najviše odgovorna za rat, dok 43 odsto za to krivi Zapad, 10 odsto Ukrajinu, a 36 odsto smatra da su sve strane odovorne.

Najveći broj ispitanika u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori veruje da odgovornost snose sve strane, a u BiH, Albaniji i na Kosovu za rat najviše krive Rusiju.

“Iako su ovi brojevi uglavnom pozitivni, odgovori u Srbiji su zabrinjavajući. Ako su mir i bezbednost dugoročni ciljevi na Balkanu, bolja opcija za Srbiju je da odbaci ruske ponude i izgradi jače veze sa Zapadom”, rekao je Makarti.

Na pitanje kakav bi spoljopolitički kurs njihove zemlje trebalo da bude, 31 odsto ispitanika u Srbiji je reklo da bi trebalo da bude jednako okrenut Zapadu i Rusiji, 27 odsto da treba da bude proruski uz zadržavanje odnosa sa EU i Zapadom, a 14 odsto da treba da bude prozapadni ali da se održe veze s Rusijom.

U Srbiji je u odnosu na druge zemlje regiona najviše ispitanika koji podržavaju samo prorusku spoljnu politiku (12 odsto) i najmanje onih koji podržavaju politiku samo orijentisanu ka EU i Zapadu (10 odsto).

Velika većina građana Kosova (87 odsto) i Albanije (82 odsto) smatra da spolja politika treba da bude isključivo okrenuta EU i Zapadu, a isto misli i 39 odsto ispitanika u BiH, 36 odsto u Crnoj Gori i 31 odsto u Severnoj Makedoniji.

U Srbiji je takođe najmanja podrška punom članstvu u NATO (tri odsto), a najveća je na Kosovu (88 odsto) i u Albaniji (85 odsto).

Petina ispitanika je reklo da Srbija treba da bliže sarađuje s tom vojnom alijansom ali da ne bude članica, 30 odsto podržava više komunikacije ali bez saradnje, a 39 odsto je protiv bilo kakvih odnosa s NATO.

Rusija je najvažniji saveznik Srbije prema mišljenju 46 odsto ispitanika, zatim Kina (14 odsto) i Mađarska (pet odsto), dok su najveća pretnja SAD (36 odsto), Albanija (18 odsto) i Kosovo (10 odsto).

Srbiju kao najveću pretnju svojoj zemlji vidi najviše ispitanika na Kosovu, u Albaniji i BiH, a kao najvažnijeg saveznika u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

U istraživanju sprovedenom od 2. februara do 5. marta učestvovalo je više od 7.000 ljudi.

(Beta)

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.