Migrantska kriza i dalje traje, a Srbija je jedna od tranzitnih zemalja na putu migranata koji ne žele da u njoj ostanu već da dobiju azil u nekoj od država Evropske unije, podsećaju u Humanitarnu centru za integraciju i toleranciju.
Ipak, nekolicina njih je tokom prošle godine podnela i formalni zahtev za azil u našoj zemlji.
Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, pored pružanja pravne pomoći tražiocima azila, bavi se i identifikacijom novih dolazaka u Srbiju, kao i dokumentovanjem neformalnih, odnosno nezakonitih vraćanja sa granice.
Nakon što granična policija susednih zemalja migrante, kako kaže Lea Lainović iz Humanitarnog centra, “gurne” nazad u Srbiju, oni se vraćaju u kampove ili na neformalna mesta okupljanja, gde ih, prema podacima ovog Humanitarnog centra, boravi između 500 i hiljadu.
U prihvatnim centrima i centrima za azil, prema poslednjim podacima Komeserijata za izbeglice i migracije, nalaze se trenutno 4.333 lica, od kojih je najveći broj iz Avganistana i Sirije.Više od 85% njih su muškarci, a 15% žene i deca.
U Centru kažu i da je ksenofobija vezana za migrante u znatnoj meri povećana u odnosu na npr. 2015, kada su stanovnici Srbije imali više empatije prema njima i bili ispremni da im pomognu.
Sada, kako je navela, zbog lažnih vesti koje se o njima plasiraju, među građanima Srbije vlada mišljenje da će našu zemlju masovno naseliti migranati, da će im oduzeti posao, a takođe je prisutan i strah od različite kulture kao i islamizacije naših prostora.
Iz Centra apeluju na građane da ne veruju lažnim vestima te da razmisle o tome kako svakog određene životne okolnosti na koje ne mogu mnogo da utiču, mogu dovesti u sličnu situaciju.
