Badnji dan je poslednji dan velikog četrdesetodnevnog posta i prethodi jednom od najvećih hrišćanskih praznika – Božiću, danu rođenja Isusa Hrista.
Običaji koji su se zadržali u narodu za Badnji dan puni su simbolike i rituala vezanih prvenstveno za dom i porodicu. Ti običaji, nasleđeni od predaka, razlikuju se od mesta do mesta, a mnogi od njih danas se više i ne praktikuju.
Neki su, međutim i danas zajednički svima koji obeležavaju Badnji dan. Tako je obavezan badnjak, odnosno grana ili grančica hrasta koji je za Slovene oduvek predstavljao sveto drvo. Paljenje badnjaka u vezi je sa ognjištem i centralni je simbol rađanja novog Sunca.
U Novom Sadu će i ove godine na Badnji dan građanima biti podeljeni besplatni badnjaci koje već tradicionalno obezbeđuje Nacionalni park Fruška gora. Podela badnjaka biće organizovana u nedelju, 6. januara od 9 časova na Trgu republike.
Običaj je i da se nakon donošenja badnjaka se kolje pečenica, obično je to prase, ponegde jagnje, ćurka ili guska. Pečenica simbilozuje žrtvu za novo leto, a u nekim mestima je zovu i Veselica ili Božićnjar.
Na sam Badnji dan, priprema se posna trpeza, najčešće gnječeni pasulj ili riba. Ribarnice u našem gradu inače tokom posta imaju povećanu potražnju za svojim proizvodima i nude širok raznovrsnu ribu po cenama o kojima ćemo nekom drugom prilikom.
Još jedan lep običaj koji se zadržao u Vojvodini je korinđanje, kada mali korinđaši obilaze u kuće u komšiluku i pevaju pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, a od domaćina očekuju da ih daruje slatkišima ili novcem.
