Ni jedan govorni jezik, pa tako i naš, ne može se staviti pod stakleno zvono. Živ je i podložan uticaju i kao takav, je promenljiv.
Jezici “primaju” od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu, a pod turskom vlašću smo bili više od 500 godina živeli u veoma ” bliskim odnosima”.
Turcizmi su ušli u svakodnevni život tako da danas jedemo sarmu, burek, pilav, sladimo se baklavom i tulumbama, a uz to pijemo čaj, kafu i rakiju, dok nam je na stolu, džezva, fildžan i ćasa, na podu ćilim, a uz furunu nam je toplo, ali ćemo se ipak pokriti jorganom. Pred kućom kapija, na krovu odžak, a na sokaku sretnemo komšiju koji nam je ortak. Sve ove reči svakodnevno koristimo, a da i ne pomislimo da potiču iz turskog jezika.
Turcizmi, reči koje su preuzete iz turskog jezika, su na srpski jezik uticali više nego i jedan drugi. Elementi orijentalnog, u ovom slučaju osmanskog, kulturnog nasleđa, predstavljaju integralni deo srpskog i, u širem smisli, balkanskog kulturnog identiteta. (Prilog KTV Zrenjanin)
