Sve više privrednih prestupa

VIDEO K9: Privredni prestupi su u porastu, i to oni uzrokovani neznanjem neaktivnih privrednika čije firme ne rade godinama. U novosadskom Privrednom sudu navode da je, sa druge strane, broj preostalih predmeta na kraju septembra ove godine bio je za oko 1.500 manji u odnosu na prošlu godinu, što govori o efikasnosti ove institucije.

1071
Suđenja se zakazuju u rokovima od najviše dva do tri meseca, što građanima daje, kako navode, optimalan pristup pravdi.
Privredni sud, podsetimo, postupa u predmetima privrednih sporova, odnosno parnicama, u predmetima kaznenog prava, to jeste, privrednih prestupa, te vodi postupke stečaja i izvršenja. Broj privrednih prestupa u poslednje dve godine je izrazito povećan.
“Naš sud ima posla, u 90% slučajeva, sa predmetima privrednog prestupa koji koji se svode na nepodnošenje izjave o neaktivnosti privrednih subjekata, a u velikom broju slučajeva privredni subjekt nije ni imao nikakvu aktivnost, pa ljudi u neznanju nisu ni podneli takvu prijavu, a Agencija za privredne registre, shodno propisanoj zakonskoj normi, podnosi prijave Tužilaštvu, a Tužilaštvo optužuje za privredni prestup, da kažemo, takve privrednike”, rekao je Slobodan Sremčev, predsednik Privrednog suda u Novom Sadu.
Najčešća odbrana privrednika u tim slučajevima bila je nisu znali da uopšte treba da prijave sopstvenu neaktivnosti ukoliko firma ne radi godinama, zbog čega su im do sada najčešće izricane uslovne novčane osude. Stoga je Sremčev apelovao na sugrađane, privrednike koji su ovakoj situaciji, da obave tu svoju rutinsku obavezu, kako bi izbegli ova skupa suđenja pred Privrednim sudom.
“Ovakva suđenja se sude u Veću od trojice. Onome ko prati krivične referade zna da se pretežno sudi sudija pojedinac za lakša krivična dela i tako dalje. A krivična dela su po težini teža od privrednih prestupa. Zbog toga je ovo jedan relikt i zaista su veliki troškovi takvih suđenja. Plaćaju se porotnici, jednostavno, dolazi do postupaka za koje mislimo da možemo da ih smanjimo apelom na privrednike da ispune tu svoju rutinsku obavezu”, rekao je Sremčev. 
Na efikasnost Privrednog suda uticala je i praksa prava suđenja u razumnom roku, instituta koji je zaživeo u poslednje vreme, a što se, prema njegovim rečima, od prošle godine nalazi u nadležnosti predsednika sudova koji sami odlučuju o tome da li je došlo do povrede ovog prava. Veliki broj takvih predmeta odvija se u stečajnoj materiji koja je specifična i u kojoj sud nema krajnje dejstvo da bi bi bio okončan.
“Najčešće situacije su – ima malo imovine, kada je ima teško ju je prodati, ponavljaju se prodaje i, zapravo, postupci se odugovlače, otežu i vode dugo, bez našeg uticaja da ih okončamo. Mnogi ljudi ne znaju, iako ipak smatram da većina zna, da u stečaju mogu da se namire samo srazmerno svojim potraživanjima”, objasnio je predsednik Suda. 
Privredni sud znatno je smanjio i broj starih predmeta, koji se u najvećem broju odnose na izvršne postupke.
U odnosu na 2015. godinu, kada je broj tih predmeta iznosio skoro 5.000, danas ih je za oko 1.800 manje. Sremčev je naglasio da na preostale predmete izvršenja sud u 90% slučajeva nema nikavog upliva ni mogućnosti da ih završi, jer se nalaze na izvršenju u Narodnoj banci Srbije, a pošto dužnici nemaju imovine, oni stoje i vode se kao nezavršeni.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.