Sve više gojazne dece

VIDEO K9: Prema statistikim podacima, od 1975. godine do danas broj gojazne dece u našoj zemlji je utrostručen. Razlog za to je nedovoljna fizička aktivnost i neadekvatna ishrana, kažu nutricionisti.

0
384

Gotovo svako peto dete u našoj zemlji ima višak kilograma, osam odsto njih je gojazno, a broj gojazne dece iz godinu u godinu se stalno povećava, upozoravaju nutricionisti.

Razlog tome je, kako navode, neadekvatna ishrana, kao i loše navike u ishrani koje deca stiču u porodici.

“Zato što se deca poistovećuju sa roditeljima, majkom i ocem i, zapravo, vi kada zaustavite bilo kog prolaznika, svaki drugi bi vam rekao da ne doručkuje, nema fizičku aktivnost, radi od 8 do 17 časova i kad dođe kući, tek tada ruča i onda legne posle ponoći ustane u 6 i takav mu je svaki dan i tako naravno nastaje gojaznost”, rekla je nutricionistkinja Borjana Simović Depalo.

Deca, prema njenim rečima, sledeći takav primer, takođe preskaču obroke, od kuće do škole pojedu nešto iz kioska brze hrane koja je puna trans-masti, a kad dođu kući sedaju pred kompjuter i igraju igrice, umesto da se bave nekom fizičkom aktivnošću.

“Tamo gde zapravo najviše svi mi grešimo jeste preskakanje obroka ili prekomeran unos hrane, prejedanje, dakle treba se uobročiti, treba imati bar tri glavna obroka, sa dve užine, s tim što te užine ne treba da budu uvek čokoladice, ponekad mogu, ne treba biti uvek isključiv, ali zapravo neki balans”, kazal aje Simović Depalo.

Ona preporučuje ishranu bogatu sirovim voćem i povrćem, kuvanu hranu, obavezan doručak koji uključuje, na primer, omlet ili žitarice, kao i salatu uz svaki obrok. Na taj način se, kako je rekla, može preventirati gojaznost, uz umerenu fizičku aktivnost.

“Vrlo je važno da se uspostavi taj neki normalan balans između fizičke aktivnosti i dnevnih rutina, bar pola sata dnevno nekog brzog hoda da bi se sprečila gojaznost, takođe i konstantno grickanje nekih grickalica, treba u određeno doba dana konzumirati, a ne samo na svakih sat vremena da se nešto gricka jer se na taj način stimuliše insulin, a on kasnije dovodi do nekog metaboličkog sindroma”, istakla je Simović Depalo.

Ona je istakla da broj kilograma nije pokazatelj da li je neko gojazan ili nije, bez merenja validnih pokazatelja kao što su mišićna masa i masti.

Ukoliko roditelji smatraju da dete ima problem sa gojaznošću, treba da se posavetuju s nutricionistom, koji će na osnovu analize svih parametara savetovati odgovarajući ishranu. Deci je u tom slučaju neophodna roditeljska podrška u pridržavanju propisanog načina ishrane.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.