Sutra počinju evropski izbori: Holanđani prvi glasaju

Nešto manje od 360 miliona građana Evropske unije će u svojim zemljama od 6. do 9. juna moći da bira 720 poslanika novog petogodišnjeg saziva Evropskog parlamenta.

0
8

Glasanje će sutra otvoriti Holađani, sledećeg dana biraju Irci, 8. juna Letonci, Maltežani i Slovaci, a u svim ostalim članicama birači će na birališta moći da izađu u nedelju, 9. juna.

Iako se zvanično održavaju u ta četiri dana, Estonci su već glasali 3. juna. Česi i Italijani će moći da glasaju u dva dana.

Minimalno aktivno i pasivno biračko pravo utvrđeno je nacionalnim zakonima, i ono je u većini članica isto kao i granica punoletnosti – 18 godina.

Izuzetak su Belgija, Nemačka, Malta i Austrija, gde će ove godine moći da glasaju stariji od 16 godina, a u Grčkoj stariji od 17 godina.

Glasanje je zakonska obaveza u Beligiji, Bugarskoj, Luksemburgu i Grčkoj i ko ne ispuni tu obavezu može biti novčano kažnjen.

Pravo da budu birani za evroposlanike takođe u više od poplovine članica EU imaju stariji od 18 godina, sa izuzetkom šest zemalja u kojima je starosni prag 21 godina, u Rumuniji je 23, a u Grčkoj i Italiji 25 godina.

Broj poslanika koji se biraju u pojedinim članicama EU zavisi od broja birača, pa se tako najviše poslanika, 96, bira u Nemačkoj koja ima oko 65 miliona birača.

Francuzi biraju 81 poslanika, Italija će imati 76 poslanika, Španija 61, Slovenija i Letonija po devet, Estonija sedam, a najmanje, po šest poslanika, imaće Malta, Kipar i Luksemburg.

Bez obzira na to, evroposlanici u zavisnosti od veličine zemlje iz koje dolaze ne predstavljaju isti broj građana, pa tako poslanih iz Nemačke zastupa oko 875.000 ljudi, a onaj sa Malte približno 100.000.

U novom sazivu biće 720 poslanika, što je 15 poslanika više nego u odlazećem parlamentu.

Najviše poslanika birano je na izborima 2019. godine, 751, što je ujedno i gornja granica propisana temeljnim ugovorima EU. Taj broj se zatim smanjio zbog Bregzita, odnosno odlaska Velike Britanije iz Unije i odlaska britanskih poslanika iz EP.

Izborni prag je takođe definisan nacionalnim zakonodavstvima. Nikakav izborni prag nema 13 zemalja, među kojima su i Nemačka, Španija i Belgija.

U pet članica prag se kreće od 1,8 odsto do 4 odsto, a u devet zemalja, među kojima su i Francuska, Poljska, Mađarska i Rumunija, isti je kao na nacionalnim izborima i iznosi 5 odsto.

Bez obzira kojeg dana stanovnici neke države EU izlaze na birališta, nacionalne izborne komisije će zvanične rezultate moći da saopšte tek kada 9. juna budu zatvorena poslednja birališta u svim članicama EU.

(Beta)

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.