Mark Worth, izvršni direktor Evropskog centra za prava uzbunjivača rekao je za našu televiziju da je sudsko gonjenje “uzbunjivača” ozbiljna stvar koja je u suprotnosti sa svetskim, evropskim, pa i standardima naše zemlje.
U procesu krivičnog gonjenja uzbunjivača Aleksandra Obradovića biće angažovani međunarodni posmatrači koji će vršiti monitoring procesa.
Na ovaj korak odlučili su se zbog, kako su naveli, ozbiljne zabrinutosti za nezavisnost i integritet srpskog krivično-pravnog sistema uprkos Zakonu o zaštiti uzbunjivača koji je uz veliko međunarodno odobravanje isvojen 2014. godine.
“I taj zakon obećava da će zaštititi sve uzbunjivače, koji prijavljuju razna krivična dela, kriminal i korupciju, i štetu. Dakle, ako osoba prijavi nešto što može da izazove štetu, ta osoba se smatra uzbunjivačem. Zakon zabranjuje svaki postupak koji može da dovede nekoga u nepovoljnu situaciju. Zabranjuje i sprečavanje uzbunjivanja, piše i da bi svaki preduslov koji sprečava uzbunjivanje, kaznio izaslanike. Ovo je veoma snažan zakon koji je usvojen, od strane zakonodavaca i zvaničnika u Srbiji. Postojala je velika nada da će zakon funkcionisati, privukao je i veliku internacionalnu pažnju, i takođe ću dodati da, Srbija ima jedan od najboljih zakona o uzbunjivačima na svetu”, izjavio je Vort.
Posmatrači koji imaju iskustvo u čitavom nizu evropskih i međunarodnih praksi vladavine prava, nadgledaće sve istražne, tužilačke i sudske radnje i odluke uključujući i prisustvo u sudnici tokom bilo kog sudskog postupka, kako bi osigurali da Obradović dobije fer, transparentan i pravovremen postupak sprovođenja pravde.
Da Zakon o uzbunjivačima funkcioniše u praksi, Obradović ne bi bio gonjen za ono što je učinio, smatra Vort.
“On je prijavio nešto što ima potencijal da nanese štetu, naveo je dokaze o trgovini oružjem, i ti navodi jasno spadaju pod zakon o zaštiti uzbunjivača. On je oštećen, što znači da zakon u njegovom slučaju ne važi, ne funkcioniše. I sve izjave koje ovo demantuju, jednostavno nisu istinite, nisu tačne. Ako Srbija želi da postane članica Evropske unije, ako Srbija želi da postane članica evropske zajednice, u smislu da poseduje snažne demokratske institucije, sa integritetom, svrhom, iskrenošću, poverenjem, sva krivična gonjenja, svi sudski postupci, protiv uzbunjivača u Srbiji, ne smeju se nastaviti”, naveo je Vort.
Evropska komisija je prošle godine izvestila da je „korupcija u srpskim sudovima rasprostranjena“ što „ostavlja prostor za neprikladan politički uticaj na sudstvo“, kazao je Vort i dodao da srpski krivično-pravni sistem zauzima 78. mesto na listi od 126 zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem Indeksa vladavine prava Svetskog projekta za pravdu.
Ocenjena sa 0,38 od maksimalnih 1,0, Srbija se našla u društvu Obale Slonovače, Libana, Maroka i Tanzanije.
“Na osnovu dva razloga, slabosti Zakona o uzbunjivačima u Srbiji i nisko rangiranog pravosudnog sistema, zbog ovoga će naše organizacije, Koalicija Jugoistočne Evrope za zaštitu uzbunjivača, Internacionalni uzbunjivači i Evropski centar za prava uzbunjivača, dovesti internacionale posmatrače i pravne eksperte, da nadgledaju, pažljivo nadgledaju svako sudsko gonjenje gospodina Obradovića, svako suđenje ovom čoveku, da bi bili sigurni da se sa njim postupa fer i da sistem radi sa integritetom, potpuno transparentno, bez mešanja politike”, zaključio je Vort.
Obradovića su 18. septembra prošle godine uhapsili pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) nakon što je u aferi Krušik identifikovan kao uzbunjivač.
Tri dana ranije, portal Arms Watch objavio je da je fabrika Krušik u državnom vlasništvu umešana u izvoz municije koja je završavala u rukama boraca Islamske države u Jemenu.
Tužilaštvo tereti Obradovića za odavanje poslovnih tajni, što je kažnjivo sa do deset godina zatvora. Nakon što je prvobitno zatvoren, Obradović je posle građanskih protesta i pažnje međunarodnih medija najpre prebačen u kućni pritvor, a onda pušten da se brani sa slobode.
