Stejt department: Srbija ne ispunjava minimalne standarde borbe protiv trgovine ljudima

Vlasti Srbije ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima ali ulažu značajne napore da to učine, ocenjuje se u godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta.

0
60

Srbija je u izveštaju zadržala istu poziciju kao i prošle godine i svrstana je u kategoriju dva, ali je u potkategoriji među zemljama u kojima je treba dodatno pratiti situaciju u borbi protiv trgovine ljudima.

U toj potkategoriji pored Srbije od evropskih zemalja su još samo Bugarska i Crna Gora.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da je, uprkos uloženim naporima, istražen i procesuiran manji broj optuženih trgovaca ljudima, a smanjeni su i novčani resursi Centru za pomoć žrtvama nasilja kojem inače konstantno nedostaju osoblje i novac.

Svako deseto dete u Srbiji izloženo zloupotrebi dečjeg rada, a siromaštvo je glavni uzrok. Ukazuje se takođe da Savet za borbu protiv trgovine ljudima nije zasedao tri godine, da vlada još nije usvojila nacionalni akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima, kao i da je mesto nacionalnog koordinatora još upražnjeno.

Zvanično saučesništvo u krivičnim delima trgovine ljudima i dalje je razlog za zabrinutost, a vlasti su u nekoliko slučajeva pokazale toleranciju prema zločinima trgovine ljudima. Vlast i dalje na pruža punu zaštitu žrtvama niti u potpunosti istražuje verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Kine, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju se iznosi 15 ključnih preporuka za Srbiju. To su: istražiti i krivično goniti krivična dela trgovine ljudima i zahtevati adekvatne kazne, u potpunosti istražiti navode o prinudnom radu u fabrici guma u vlasništvu Kine u Zrenjaninu i pružiti pomoć i zaštitu radnicima i dodeliti dovoljno sredstava za rad Centra za pomoć žrtvama trgovine ljudima.

Takođe, treba pojačati napore za identifikaciju žrtava, uključujući migrante, osobe angažovane u seks industriji, izbeglice, tražioce azila i decu bez pratnje koja prose na ulici; dodeliti odgovarajuća novčana sredstva za nevladine organizacije koje pomažu žrtvama; omogućiti dostupnost pravde za žrtve, kao i zaštitu njihove poverljivosti; obezbediti pravno zastupanje i sprečiti ponovnu traumatizaciju i zastrašivanje.

Među preporukama za Srbiju je i obuka istražitelja, tužilaca i sudija i uspostavljanje mehanizama za upućivanje predmeta obučenim tužiocima i sudijama, prekid kažnjavanja žrtava zbog krivičnih dela koja su počinjena kao direktna posledica trgovine ljudima i ažuriranje mehanizma saradnje države sa nevladinim organizacijama.

Potrebno je takođe uspostaviti transparentne standarde i procedure kako bi nevladinim organizacijama bilo odobreno pružanje pomoći žrtvama, pospešiti obuku službenika vlade koji pružaju pomoć žrtvama i obezbediti pomoć strancima, inspekciji za rad obezbediti novčane resurse i adekvatnu obuku kako bi regulisale rad agencija za zapošljavanje i mogla da istražuje slučajeve lažnog zapošljavanja.

Romske grupe treba integrisati u programe u vezi sa zaštitom žrtava, usaglasiti tela za koordinaciju, usvojiti strategiju i Nacionalni akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima, standardizovati prikupljanje podataka i kreirati bazu podataka za prikupljanje podataka o kažnjavanju i zaštiti žrtava, navodi se među preporukama za Srbiju.

U izveštaju Stejt departmenta detaljno se govori o krivičnom gonjenju, zaštiti i prevenciji a dat je i profil žrtve trgovine ljudima u Srbiji.

U poslednjih pet godina, trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane žrtve u Srbiji i žrtve iz Srbije u inostranstvu, iskorišćavaju srpske žene i devojke u seksualnoj trgovini u Srbiji, u susednim zemljama i širom Evrope, eksploatišu državljane Srbije, pre svega muškarce, na prinudnom radu u radno intenzivnim sektorima, kao što je građevinska industrija, u evropskim zemljama, uključujući Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Crnu Goru, Rusiju i Švajcarsku i Ujedinjene Arapske Emirate, navodi se u izveštaju.

Trgovci ljudima, dodaje se, iskorišćavaju srpsku decu, posebno romsku, unutar zemlje u seksualnoj trgovini, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju i sitnom kriminalu.

Tokom 2022. u Srbiji su identifikovane i strane žrtve iz Avganistana, Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kameruna, Demokratske Republike Kongo, Irana, Pakistana, Filipina, Tunisa, Turske, Ugande i Vijetnama koje trgovci ljudima prvenstveno  regrutuju preko onlajn platformi. Hiljade migranata i izbeglica sa Bliskog istoka, Afrike i Azije koji prolaze kroz Srbiju ili ostaju na cedilu podložni su trgovini ljudima u Srbiji.

Godišnji Izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu objavljuje se od 2001.

(Beta, 021.rs)

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.