31. decembar 2019. godine slavio se u čitavom svetu. Sa novim planovima i očekivanjima, novogodišnjom željom i poljupcem u ponoć, mnogi su ušli u, po svemu sudeći, godinu koja će ostati zabeležna u svetskoj istoriji po pojavi pretnje od virusa Covid 19.
Smrtonosni virus se iz Kine proširio po svim kontitentima, mnogima uskratio slobodu, a rezultat pred doček nove 2021. je – više od 80 miliona zaraženih i milion i 700 hiljada preminulih u čitavom svetu.
Posle 10 meseci suživota sa korona virusom, maske na licima građana koji hodaju ulicom, sede u gradskom prevozu ili pazare u marketu postale su svakodnevnica.
U našoj zemlji ukupno je, do sada, registrovano više od 326 hiljada slučajeva zaraze korona virusom i preminulih više od 3000 ljudi.
Pikovi i talasi, par nedelja gotovo normalnog života, a potom nekoliko meseci izmenjene svakodnevnice.
Umesto uvodnog časa na kojima će učitelji i nastavnici deci govoriti o novim predmetima, učenici su, gotovo vojnički, dobili obrazac ponašanja i spisak protivepidemioloških mera. Srednjoškolci nisu imali maturske ekskurzije, brucoši su uskraćeni za upoznavanje novih gradova u kojima će da studiraju, a budući akademski građani profesore gledaju na malim ekranima.
Logično je pitanje – vidimo li svetlo na kraju ovog tunela?
Posle gotovo godinu dana od proglašenja pandemije, pojavila se i vakcina. Fajzer, Sputnjik, Oksford, Biontek – imena vakcina koje su teme broj jedan u svetskim i domaćim medijima i koje su, prema rečima zvaničnika, početak kraja pandemije.
Najmoćnije svetske sile već su rezervisale odgovarajući broj vakcina za svoje stanovnike, siromašne zemlje će, prema nekim navodima, na vakcinaciju čekati još godina, dok je u Srbiji stiglo samo 5000 cepiva, a najavljeni su još milioni do polovine naredne godine.
Budućnost 2021. godine za sada je neizvesna.
Nećemo je dočekati kao što smo dočekivali prethodne, a kako kažu naši građani, ostaje nada da će se tokom naredne godine život ipak vratiti u normalu.
