Beleške Emira Kusturice, prema sopstvenim rečima, imaju pre svega intanzitet ličnog i sve što je u umetnosti mora da bude subjektivno, jer kada postaje objektivno, kako je naveo, pretvara se u rijaliti.
“Sve što sam radio u svetu umetnosti nije bilo dovoljno da hodam sasvim uspravno, uvek sam se malo saginjao zbog toga što nisam procenio dimenzije tog efekta koji sam proizvodio. Tako da je moja privrženost stvarnosti možda ono što je najvrednije u mom životu”, kazao je Kusturica.
Prva knjiga Emira Kusturice promovisana je u SNP pre osam godina, podsetio je izdavač Manojlo Vukotić, a najnovija, kako joj u predgovoru stoji, nema nameru da odgovara na pitanja niti da razreši neke velike dileme.
“Nemojte se pitati zašto se ova knjiga ne naziva, na primer, “Šta mi ovo treba?’. Da je stavio znak pitanja Kusturica bi izneverio samog sebe, bio bi neka vrsta izdajnika, bio bi neka vrsta pobegulje. Nema pitanja i nema znaka pitanja. Zao on mudro, lucidno i zavodnički kaže – Šta mi ovo treba”, rekao je Vukotić.
Emir Kusturica je jedan od najuglednijih i najostvarenijih savremenih svetskih filmskih režisera, rekao je upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, a njegova knjiga, kako je rekao, pretresanje još jednog sarajevskog kovčega mučnog sećanja.
“Možda je najumesnije odrediti je kao neobični, pesnički, esejisičkiprevijar, odnosno kao idealno usaglašeni umetnički kaleidoskop, koji se poetički ispunjuje kao zbir slika koje svedoče o drami pojedinca, ali i o sudbonosnim trenucima savremenog čoveka i savremenog sveta”, naveo je Radulović.
“Šta mi ovo treba” je treća Kusturičina knjiga, posle bestselera „Smrt je neprovjerena glasina” i „Sto jada”, a reč je o dnevničkim zapisima i tekstovima koji obuhvataju period od burnih devedesetih godina do današnjice.
