Šta je uzrok vršnjačkom nasilju?

VIDEO K9: Majka maloletnika koji je zapalio beskućnika u Novom Sadu je u pritvoru, a dečak je prebačen u vaspitno-popravni dom. Svedoci smo da nasilja ima sve više i u sve više oblika, a šta je razlog tome i treba li roditelji i u kojoj meri da snose odgovornost za ponašanje svoje dece, za Kanal 9 govori autorka Aleksinog zakona Dragana Ćorić.

0
312

Nasilje je najzastupljenije kod dece uzrasta 12 do 18 godina, a u školama i na ulicama ga je sve više.

Deca se tuku i maltretiraju, a takvo ponašanje sve je učestalije i u odnosu dece prema nastavnicima. Tačku na nasilje trebalo je da stavi Aleksin zakon, koji, međutim, još uvek nije usvojen.

“Već kada smo u decembru 2015. godine predstavili nacrt, takozvani “Aleksinog zakona”, mi smo već u tom zakonu predvideli više novčanih kazna za roditelje i u višim iznosima nego što to predviđa pozitivno zakonodavstvo. Nekako smo smatrali da će balkanski mentalitet našeg naroda odgovoriti ili na sramotu ili na dodatno uzimanje para. Nažalost, to je tako i ja kao roditelj isto prva priznajem. Naravna kazna se ne treba odmah izricati, nego treba prvo probati medijacijom, nekom vrstom pomirenja”, rekla je Dragana Ćorić, predsednica udruženja “Roditelj” Novi Sad.

U današnje vreme imamo i nove oblike nasilja koji ranije nisu postojali, ili bar nisu bili toliko dostupni deci. Okruženi smo nasiljem koje dolazi sa različitih strana, počev od televizijskih programa, socijalnih mreža, nasilnih crtanih filmova. Sve to utiče da deca postaju sve agresivnija nego što je to bilo ranije, smatraju pojedini stručnjaci.

“Možda su deca ranije radila neke stvari, činila neke incidente iz zabave, ili zato što su želeli da budu negde poznati. Danas isto žele da budu poznati samo na veoma pogrešan način, naspram toga šta se sve nalazi na naslovnicama naših novina i elektronskih portala i, uopšte, svega. Sa druge strane, pošto ja imam tinejdžerku i ja je pitam šta njeni vršnjaci rade, a njen odgovor je zato što im je dosadno. Ja ne mogu da verujem – zašto ne čitaju knjige, ne pevaju, ne naprave igricu i da zarade nešto i da postave na tržište zarade, njima je to dosadno. Deca u 21 veku rade te stvari što rade, ne zato što im je zabavno da to rade nego što im je dosadno”, navela je Ćorić.

S decom treba razgovarati, ali ne sa pozicije kritike nego im treba prići prijateljski, savetuje Ćorić. Dete mora da ima osećaj slobode, ali roditelji moraju znati kako im dete provodi slobodno vreme. Kako Ćorić kaže, deci je ponekad i dosadno, pa bi možda rešenje bilo što više razgovarati sa njima ili ih upisati na neku dodatnu aktivnost.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.