Poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji su, ocenio je predsednik DSS, logična posledica srpske politike predaje koja traje od 2008. godine.
“To nekom grubo zvuči, ali na žalost je tako. Politika predaje južne srpske pokrajine je krenula od 2008. godine i intenzivirala se umnogome 2012. sa dolaskom SNS na vlast, krunisano 2013. Briselskim sporazumom koji je ono malo preostalih institucija na severu Kosova i Metohije prepustio secesionističkim vlastima, pravosuđe, između ostalog, kao najvažniju instituciju”, kazao je Jovanović.
Kontradiktorni potezi vlasti, koja sa jedne strane sprečava članstvo Kosova u Interpol, a sa druge strane najavljuje da bi pod određenim uslovima pustila da Kosovo postane članica UN, prema rečima Jovanovića, mogu se objasniti.
“To je na prvu loptu kontradiktorno, jer znate, ako ne možete biti članica bilo koje međunarodne organizacije, onda tek UN ne dolaze u obzir, a zapravo, šta se krije iza toga i to je ono protiv čega se ovaj novi DSS koji gradimo apsolutno bori. To je zapravo, tako mi se čini, taktika vlasti da pokažu da je Srbija faktor, da se bez Srbije ne može i da privole, ne toliko čak ni Albance sa Kosova, koliko deo međunarodne zajednice, takozvane sile Zapada koje podržavaju secesiju za pregovarački sto i da se nekakav komromis, kako oni to kažu, postigne”, naveo je Jovanović.
Javnosti u Srbiji međutim, smatra Jovanović, predsednik nije dovoljno detaljno objasnio šta taj kompromis podrazumeva.
“Ima dve varijante, znate, nikada on nije jasno izašao s tim. On je jasno izašao očigledno u Briselu, jasno je to rekao Tačiju i Putinu, ali nikada nije rekao u sopstvenom gradu, u rođenoj zemlji šta podrazumeva pod kompromisom, dakle, nije detaljno rekao. Ali je rekao dovoljno jasno razgraničenje, a u drugoj varijanti je to razmena teritorija. I to je čak nedavno gospođica Brnabić, predsednica Vlade vrlo jasno rekla, opet nekom, ona to često govori za strane medije, rekla je da će se razgovarati o razmeni teritorija”, kazao je Jovanović.
Trenutno ne postoje uslovi za za bilo koju od ovih varijanti koje nisu moguće bez promene Ustava Srbije, istakao je Jovanović. Sa druge strane, zaključio je on, protivustavan je, kako je naveo, bio i Briselski sporazum, iako je od Ustavnog suda, okarakterisan kao politički akt i kao takav nepodesan za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
