Prva proslava Julijanske ili prvoslavne Nove godine u Srbiji zabeležena je kao javno okupljanje 1923. godine, kao početak otpora koji je narod pokazivao tadašnjem razvoju jugoslovenstva i politike kralja Alaksandra Karađorđevića.
Od kraja II svetskog rata dobila je poseban značaj jer je bila zabranjena i oni koji su je slavili činili su to tajno. Od devedesetih godina prošlog veka proslava doživljava vrhunac, kada se poštovanje 13. januara izjednačavalo sa ponosom nacionalnoj pripadnosti.
Poslednjih godina organizovani dočeci srpske Nove godine i dalje su popularni, mada ih večeras neće biti zbog poznate situacije sa epidemijom korona virusa.
Naši sugrađani, kako su nam rekli, proslaviće Julijansku Novu godinu, kao i sve praznike u poslednjih skoro godinu dana, u svojim domovima.
Mere koje su na snazi, podsetimo, podrazumevaju zabranu okupljanja više od pet ljudi, obavezno nošenje maske u zatvorenom, PCR test ili karantin od deset dana pri ulasku u Srbiju, kao i ograničeno radno vreme za ugostiteljske objekte i tržne centre do 20 časova, a prodavnica do 21 čas.
A bolje će biti, nadamo se uskoro, s obzirom na to da je počela i masovna vakcinacija protiv korona virusa u svetu koja bi trebalo da suzbije ovu pošast, pa da sledeće Novogodišnje prazanike dočekujemo onako kako dolikuje, bez mera ograničenja.
