Sretenje – stari srpski praznik

VIDEO K9: U Memorijalnom kompleksu u Orašcu, održana je centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti. 15. februar, Sretenje, stari je srpski praznik i za našu istoriju važan je iz tri značajna razloga.

136

Sretenje zapravo ima trostruko značenje kada je u pitanju istorija naše države. Spada među najstarije praznike i 15. februar je važan datum za Srbiju.

“Dvostruki državni, zato što se slavi srpska revolucija, početak Prvog srpskog ustanka na čelu sa Karađorđem. Slavi se Karađorđeva sloboda i Miloševa, zvuči malo ironično, demokratija. To je, u stvari, donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine u Kragujevcu”, rekao je za Kanal 9 Slobodan Tornjanski, profesor srpskog jezika u penziji.

Prvo značenje je ustaničko, pojašnjava Tornjanski, kada je posle vekovnog ropstva Srbija ustala da se oslobodi turskog jarma pod vođstvom Karađorđa u Orašcu na mestu zvanom Marićevića jaruga. Kad je Miloš Obrenović došao na vlast, priča Tornjanski, on je vladao bez državnog sovjeta, imao je apsolutnu vlast i koristio se feudalnim pravilima.

“U želji da se Milošu ograniči samovolja donet je Sretenjski ustav koji je bio moderni dokument, koji se oslanjao na belgijski Ustav iz 1831, a naročito na francuska pravila koja su tekovina francuske revolucije”, naveo je Tornjanski.

Tvorac tog Ustava bio je Dimitrije Davidović, Milošev sekretar, koji je u Beču proćerdao dva miraza dveju žena i kao štampar Novina serbskih ostao je u dugu. Od Miloša je tražio novac na zajam, ali mu on nije dao. I tako je ostao u Beogradu.

U tom Ustavu je srpska zastava bila je po ugledu na francusku trobojnicu. On je garantovao građanska prava svakom Srbinu bez obzira imovno stanje i poreklo. Ustav nije bio dugovečan pošto je trajao svega 55 dana, a protiv njega su bili i Rusi.

“Nije im se svidela ni zastava, pa su Srbi promenili zastavu, pa obrnuli rusku. Takva je i dan danas. Turci su isto bili protiv jer nije bilo tragova spominjanja njihovog, kao i Austrija, i to je zanimljivo, jer razlog je njihovog protivljenja bio taj što ona tada nije imala Ustav”, kazao je Tornjanski.

Treće važno obeležje 15. februara jeste crkveno, jer je na taj dan majka Božija uvela Isusa u crkvu da ga, po zakonu, posveti Bogu. Po legendi, na današnji dan se sureću zima i proleće.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.