Srbija i NATO 22 godine kasnije

VIDEO K9: Šestu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je, od 9. do 13. marta, istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO-a. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.202 ispitanika, a teme su bile podrška članstvu Srbije u NATO, razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja, zatim broj stradalih tokom bombardovanja, pomirenje, ocena, kao i korist saradnje.

0
13

Prema ovom istraživanju primećen je blagi porast prosečne ocene odnosa Srbije i NATO, a smanjuje se i broj ispitanika koji se protive članstvu. Za bombardovanje krive SAD, Zapad i Miloševića. Veliki broj i dalje ne zna koliko je ljudi stradalo tokom bombardovanja. Većina smatra da nema koristi od članstva, trećina podržava saradnju, a petina bi prihvatila izvnjenje.

Prosečna ocena odnosa Srbije i NATO-a na skali od 1 do 5 iznosi 2,25, što je ispod proseka, međutim poredeći odnos Srbije i NATO-a kroz prethodne istraživačke talase, uočen je blagi trend porasta visine prosečne ocene od 2018. dok u odnosu na prošlu godinu ocena stagnira.

Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj naših građana navodi vojne interese SAD, zatim interes i političke razloge SAD i Zapada, stvaranje nezavisnog Kosova, politiku Slobodana Miloševiča i strateške i geopolitičke ciljeve.

Istraživanje pokazuje i da bi petina ispitanka prihvatila izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, 68% njih se izjasnilo da ne bi, a 12% je neodlučnih i ovaj broj je u porastu.

Podršku članstvu Srbije u NATO daje 10% građana Srbije, dok ih je 79% protiv, a 11% neodlučnih, što je, u poređenju sa prethodnim istraživanjima, bez karakterističnih promena.

Većina ispitanika smatra da je od posledica NATO bombardovanja stradalo više od 2000 ljudi, trećina navodi više od 5000 ljudi, a da su poginule 754 osobe kaže 3.2% ispitanika, dok petina nije umela da se izjasni.

Da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO-u smatra 63% građana, dok 18% smatra da je moguće da ista postoji, a 19% je neodlučno.

Kada je u pitanju podrška saradnje Srbije i NATO-a, 59% ispitanika je protiv, dok je 28% za, a neodlučnih je 13%.

Prema istraživanju Instituta za evropske poslove, polovina ispitanika smatra da i posle 22 godine od bombardovanja još nije vreme za pomirenje, na strani pomirenja je 36% građana, a 15% nema jasan stav po ovom pitanju. Najveći procenat protivljenja pomirenju je u grupi mladih ljudi koji nisu bili ni rođeni ili su imali najviše sedam godina u vreme bombardovanja.

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 22 godina. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.