Srbija dobija dečjeg ombudsmana

VIDEO K9: Prema podacima iz 2017. godine, više od 80% roditelja, mahom očeva, nakon razvoda ne plaćaju redovno alimentaciju za svoju decu. U Udruženju građana Roditelj saznajemo da bi deca u Srbiji mogla dodatno biti zaštićena novominstitucijom Ombudsmana za decu, koja se ne kosi sa već postojećim koje štite dečja prava.

112

Neredovno plaćanje alimentacije za decu je problem koji kod nas, a i u svetu, postoji od kada su brak, razvod i zaštita prava deteta regulisani zakonom.

Raspon iznosa alimentacije i u našoj zemlji nije mali i kreće se od hiljadu dinara do hiljadu evra, tako da ekonomski razlog izbegavanja plaćanja ove obaveze nije zanemarljiv, kažu u Udruženju građana Roditelj.

“Prema nekim nezvaničnim podacima, i to doduše za 2017. godinu, koje posedujem, negde između 80 do 85 posto obveznika plaćanja alimentacije ili ne plaća alimentaciju uopšte, ili je ne plaća redovno. Znači, imamo samo nekih 20 do 15 posto onih bivših supružnika, odnosno drugog roditelja kod koga se dete ne nalazi na obrazovanju i vaspitanju da najredovnije ispunjavaju svoje obaveze. Razlozi tog njihovog neredovnog, odnosno uopšte neplaćanja su mahom ekonomskog karaktera. Da li je u pitanju gubitak posla, smanjenje plate, jednostavno možda trenutna nesposobnost za rad koja, po Zakonu, svakako nikoga ne eskulpira, odnosno ne izvinjava od tog da treba da plaća alimentaciju”, rekla je dr Dragana Ćorić iz Udruženja građana Roditelj.

Najčešći roditelj kome država dodeljuje starateljstvo je majka, a ređe otac. Ćorić dodaje da su brojni primeri zloupotrebe zakona po tom pitanju. Neplaćanje alimentacije nije samo izbegavanje finansijske obaveze, nego i pokazivanje nebrige za sopstveno dete, objašnjava ona. Svaki roditelj je dužan da vodi računa o radu, rastu, razvoju i ishrani deteta bez obzira na okolnolnosti i bračni status.

”Sa druge strane, praksa koja pokazuje šta se dešava nakon nekog dužeg vremena neplaćanja alimentacije, opet isto ne govori u prilog deci, jer su opet deca oštećena. Neplaćanje alimentacije je krivično delo. Tako da i ako se pokrene krivični postupak, sudovi, naši, barem, prema mom ličnom iskustvu nisu skloni tome da toliko često izriču zakonske kazne koje bi mogli. Nego se završava sa onom pretnjom “No, no.” nemoj više i izricanjem eventualno uslovne osude”, kazala je Ćorić.

Čak ni slanjem u zatvor, smatra ona, ne bi se postiglo redovnije plaćanje obaveza za dete. Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija i druge zemlje regiona, kako je rekla, imaju slična iskustva.

”U Hrvatskoj je slično s tim što Hrvatska ima jednu određenu skalu gde su oni uzeli u obzir i uzrast deteta i ne znam njegove razvojne mogućnosti i sposobnosti, polazak u školu i druge vanškolske aktivnosti i onda su dali preporuku sudijama koliko bi mogla da bude ta alimentacija”, navela je Ćorić.

Veliki pomak u zaštiti prava deteta, istakla je Ćorić, mogao bi doneti Ombudsman za decu, čije se formiranje očekuje do kraja godine. Ona podseća da je javna rasprava o nacrtu Zakona o zaštiti prava deteta i o Zaštitniku prava deteta, specijalizovanom dečijem Ombudsmanu u Srbiji trajala mesec dana, a da se na samom nacrtu zakona radilo nekoliko godina.

Srbija bi Ombudsmana za decu, kako je istakla, trebalo da dobije upravo na tridesetu godišnjicu donošenja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.