Srbija će dobiti “civilne zajednice”?

VIDEO K9: Manjinska prava u Srbiji obuhvataju set prava koja se odnose na ljude koji prema nekim svojim karakteristikama spadaju u manjinu, te je potrebno da se sprovode afirmacione mere kojima bi se poboljšao status manjine u odnosu na većinu.

1462

U te manjine spadaju, kako nacionalne, tako i etničke, verske, seksualne manjine. Studentkinja Pravnog fakulteta Margareta Makanova kaže da je ovo oblast koja je u Srbiji dobro uređena, ali da ima još mnogo toga što bi trebalo da se uredi.

Sva demokratska društva pretpostavljaju jednaka prava za sve, bez obzira na bilo kakvo opredeljenje tih ljudi. Srbija jeste potpisnica svih važnih konvecnija o ljudksim pravima, pa čak i Ustavom i zakonima je mnoge stvari definisala, ali još mnogo toga ostalo je da se uredi poput LGBT zajednica.

“U suštini to je segment ljudskih prava koji mora na neki način biti definisan. Ja pretpostavljam da će u nekom trenutku to i moći da bude učinjeno zbog toga što ta vrsta odnosa mora da se reguliše kako bi pred sudom bila priznata u slučajevima testamenata, poseta u bolnicama i zato taj odnos mora da se uredi”, rekla je Margareta Makanova, studentkinja Pravnog fakulteta.

Najverovatnije će se u Srbiji to zvati “civilna zajendica”, ali za to sada nije momenat kaže Makanova, navodeći da je potrebno još dosta raditi na svesti ljudi, pa čak i mladih o tome šta zapravo znače ljudska prava.

“Svi su čuli za pojam ljudskih prava ali jako mnogo ljudi nije obavešteno o tome šta sve ljudska prava podrazumevaju i šta sve postoji. Tako da pretpostavljam da kada bi se ljudi više zainteresovali za ovu temu moguće je da bi određen deo mišljenja bio promenjen, ako ne promenjen bar bi bio prihvaćen u smislu opcije da moramo i možemo o tome da razgovaramo, zbog toga što treba da se borimo za prava većine, i to je svakako pitanje koje meni ljudi često postavljaju. ‘Evo, ja sam pripadnik srpskog naroda i ja imam manje prava od pripadnika manjinskih zajednica”. Nije stvar u količini prava, već da svi budemo ravnopravni u stepenu prava koje imamo i da su nams vima dodeljene iste mogućnosti u istoj zemlji u kojoj živimo”, rekla je Makanova. 

Manjinskim grupama se treba baviti jer oni teže ostvaruju svoja prava i teže dolaze do medijskog prostora kako bi svoje probleme izneli.

S druge strane u Srbiji je često slučaj da su manjinska prava uređena, i da čak ljudi i žele da ih ostvare i omoguće, ali da to jednostavno nekada nije izvodljivo.

“Meni je poražavajuća okolnost da mnoge institucije i dalje nisu dobro opremljene i nemaju rampe za osobe sa invaliditetom. Čak i u Novom Sadu postoje primeri gde se nudi posao za osobu sa invaliditetom, osoba treba da dođe na razgovor za posao na prvi sprat u zgradi a lift je pokvaren. Dakle to jeste afirmacija u smislu nuđenja posla, ali ako osoba ne može da dođe, šta smo onda zapravo uradili? Tehnički nismo joj dali mogućnost da tome pristupi tako da smatram da treba napraviti jednak pristup, jednako učešće”, rekla je ona. 

Ljudi nisu obavezni da se o mnogim stvarima deklarišu, ali je obaveza države da im omogući da se opredele za nešto i da u tom smislu svoja prava mogu da ostvare, rekla je Makanova, tj. da država stvori takvo društvo u kome u domenu ljudskih prava neke stvari nisu obaveza, poput izražavanja nacionalne pripadnosti, u slučajevima kada ta osoba to zaista ne želi da učini, a ne zato što je u strahu šta će joj se dogoditi ukoliko svoju pripadnost iskaže, zaključila je ona.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.