Socijalna (ne)pravda

VIDEO K9: Na jedno socijalno ugroženo lice ili beskućnika dolazi pet do deset licenciranih stručnjaka, ali oni ipak u praksi, zbog komplikovanih administrativnih procedura, sa velikim poteškoćama ostvaruju svoja prava, ukoliko uopšte mogu da budu i evidentirani u sistemu socijalne zaštite, pokazuje jedno dvomesečno istraživanje obavljeno u našem gradu.

0
13

Ko zapravo ima koristi od nekoliko desetina propisa koji regulišu raspodelu novca poreskih obveznika opredeljenih za socijalna davanja i smanjenje siromaštva u našoj zemlji?

Do devedesetih godina u Srbiji nije bilo problema sa ekstremnim siromaštvom, koji nastaju nakon ratova, sankcija, izbeglištva, tranzicije i svega ostalog što je usledilo, pokazalo je, između ostalog, dvomesečno istraživanje o socijalnoj zaštiti nezbrinutih sugrađana, beskućnika, gošće Otvorenog ekrana, Tatjane Telebak.

Nacionalna strategija za borbu protiv siromaštva i Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine su osnovni propisi koji regulišu ovu oblast, a pored njih je doneto i pedesetak podzakonskih propisa koji bliže uređuju i sprovode zakon u praksu, navela je Telebak. Svima im je, međutim, zajedničko to što se u njima ne spominju krajnji korisnici, odnosno socijalno ugrožena lica i beskućnici.

Na ovaj način ustanove socijalne zaštite, praktično, postaju svrha sami sebi i to, kazala je Telebak, ne samo za ovu vlast nego svaku dvadeset godina unazad.

Još je važnije to što, rekla je Telebak, čak i ona socijalno ugrožena lica koja su evidentirana u sistemu socijalne zaštite teško ostvaruju svoja prava zbog složenih administrativnih procedura.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.