Slava, jedinstven srpski običaj

VIDEO K9: Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Jovana, jednu od najčešćih porodičnih slava. Slava je autentičan običaj samo kod srpskih pravoslavaca, a od nedavno je uvrštena i u UNESCO-vu listu zaštićenih nematerijalnih kulturnih dobara.

101

Za razliku od ostalih pravoslavaca i ortodoksnih hrišćana, Srbi imaju običaj do kojega drže i koji prenose sa kolena na koleno, a to je slava. Glavna obeležja ovog porodičnog praznika su žito, sveća i slavski kolač.

“Međutim, ono što slavu čini slavom je naravno porodica koja je slavi i tri stvari, odnosno žito, sveća i slavski kolač. Sve ovo ostalo, dakle ovo što upriličimo zbog gostiju koje zovemo je opcionalno i ono bi trebalo da se obeležava, odnosno da se pravi u skladu sa željama i mogućnostima. Tako da, ukoliko nema pečenja mnogo i ukoliko nema mnogo ruske salate nije problem. Znači, suština je u tome”, naveo je Vuk Radulović, diplomirani istoričar.

Kako je objasnio, crkva smatra da je slava hrišćanski običaj koji je porodica primala prilikom prelaska u hrišćanstvo i dobijala sveca koji je postajao njen zaštitnik. Sveti Nikola, Đurđevdan, Jovanjdan samo su neke od brojnih slava koje naš narod obeležava, a običaji vezani za taj dan razlikuju se od regiona do regiona.

“O samom nastanku slave postoji više teorija i niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da je slava nastala na ovaj ili onaj način. Etnolozi smatraju da je Slava, odnosno neka preteča slave postojala i u prethrišćanskoj eri i da je ona pre svega bila vezana za kult predaka, za zaštitnika porodice to jest patrona i da je prilikom hristijanizacije ona dobila svoj današnji oblik odnosno oblik u kojem je mi znamo”, kazao je Radulović.

Prema njegovim rečima, slava se u srpskom narodu održala uprkos teškim vremenima.

“Čak i u nekim teškim okolnostima kroz koje je narod prolazio. Tako nam je ostalo zapisano da na primer u Prvom svetskom ratu, da su čak vojnici uoči slave odvajali od svojih dnevnih sledovanja i čuvali to malo hrane što su dobijali kako bi na dan slave mogli da počaste jel’ saborce iz rova i da kažu danas mi je slava”, izjavio je Radulović.

Radulović je dodao i to da slavu ne bi trebalo preskakati pa ni u slučaju bolesti ili smrtnog slučaja, kada se slava obeležava, samo se ne pozivaju gosti.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.