To je i razlog, kao je naveo, zbog kojeg su se prvomajski praznici slavili više dana i na način na koji to nije uobičajeno u svetu.
“Oni su izlazili na te prvomajske uranke, veselili se i radili sve ono što rade zadovoljni ljudi. Danas razloga za zadovoljstvo imamo jako malo, ali to nam je ostalo do danas i to je nešto čime se mi bavimo i što moramo menjati”, rekao je Gvozdenović.
Vremena su se promenila i loše sprovedena tranzicija dovela je radnike danas u nezavidan materijalni položaj, u zemlji u kojoj ne mogu da od svojih zarada pristojno žive i prehrane svoje porodice, naveo je Gvozdenović, podsećajući da je njihov prvomajski slogan ove godine glasio “Za veće zarade, za opstanak i za ostanak”.
“Što znači da sa ovim zaradama većina radnika ne može da živi, ne može granicu egzistencije onu osnovnu da pređe, a opstanak i ostanak znači da zbog toga veliki broj naših građana, mladih ljudi odlazi iz ove zemlje. Ako dodamo tome koliko nas se manje rađa, svake godine, mi ostajemo veoma brzo bez biološkog potencijala nacije i ako uspemo, nisam optimista, recimo za 50 godina da ovo bude uređena država, pitanje je kome je pravimo i pitanje je da li će Srbija uopšte imati građana”, naveo je Gvozdenović.
Uprkos tome, na ulicama glavnog grada prvog maja, za razliku od većine prestonica razvijenih zemalja, svoje nezadovoljstvo iskazali su samo članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, dok ostali sindikati nisu našli za shodno da na ovaj način iskažu svoj stav o položaju zaposlenih u Srbiji, a neki su čak pozivali članove da ne izlaze na proteste.
