Sindikati za jedno, poslodavci za drugo i Vlada Srbije kao sudija. Tako će, najverovatnije, i ovaj put završiti pregovori u republičkom Socijalno-ekonomskom savetu oko minimalne cene zarade za 2022. godinu. Sindikati se zalažu da najniža zarada bude u visini minimalne potrošačke korpe, te će stoga tražiti cifru od 40.000 dinara, ali su, kako kažu, slabe šanse da će to biti i rezultat dogovora.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Grada Novog Sada i opština ističe da bi najniža zarada trebala da bude izuzetak ukoliko je firma u nekom problemu, a ne pravilo kao što je to, kako je naveo Vladimir Gvozdenović, predsednik SSSNS, postalo u Srbiji gde oko 350 hiljada ljudi radi za minimalac.
Unija poslodavaca Srbije iznela je danas, na osnovu ankete među preduzećima, predloge koji, kako kažu, mogu da omoguće održivi rast minimalne cene rada, a tiču se ukidanja fiskalnog opterećenja za minimalne zarade, smanjenja poreza i doprinosa, administrativnih procedura i troškova kao i poreske olakšice za novozaposlene i osobe starije od 45 godina.
Gvozdenović smatra da poslodavci neće prihvatiti predlog sidnikata o visini minimalca te da će konačnu odluku opet doneti Vlada Srbije, ali je pitanje, kako je naveo u čiju korist i ko tu gubi, a ko dobija?
Pregovori oko minimalne cene zarade za 2022. godinu, kako je rekao, počeće 23. avgusta i trajaće 15 dana, a ukoliko sindikati i poslodavci ne uspeju da se dogovore do 15. septembra, Vlada Srbije će, prema Zakonu o radu, doneti konačnu odluku, što je možda je već i odlučeno, s obzirom da je predsednik Srbije gostujuću nedavno na RTS-u najavio da će novi minimalac biti 35 hiljada dinara. Zaposleni koji primaju najnižu zaradu novi iznos dobijaće od februara sledeće godine.
