Oko 100.000 radnika koji su radili u državnim i društvenim preduzećima u Srbiji koja su otišla u stečaj, još uvek čekaju svoje neisplaćene zarade, kažu u Savezu samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština. Nesporno je, kako navode, da je država dužna tim radnicima.
“Na nivou Srbije to je iznos od oko 400 miliona evra koje država još 2012. donela uredbu o evidentiranju tih dugova i postoji obaveza da se radnicima isplate te zarade. To do dana današnjeg nije učinjeno”, rekao je Vladimir Gvozdenović, predsednik SSS NS i opština.
Stoga su Savez samostalnih sindikata Novog Sada i opština i Udruženje Solidarnost iz Kule, koje okuplja bivše radnike fabrika u stečaju, pokrenuli akciju kako bi ustanovili koliko je takvih radnika u Novom Sadu.
“Po našim saznanjima imamo 23 firme, mada 296 stečajeva ima u Novom Sadu. Ne znamo još tačan broj ljudi koji je, ali smo pokrenuli akciju prikupljanja tih presuda, da vidimo koji je to broj i da pokušamo da zajednički sa tim ljudima, ne samo iz Kule, nego i iz ostalih gradova Vojvodine i Srbije, organizujemo zajednički nastup”, rekao je Gvozdenović.
Ujedinjeni će svoja potraživanja od države, kako je naveo, pokušati da ostvare prvo preko Ustavnog suda, a ukoliko ne uspeju u Srbiji, obratiće se Sudu u Strazburu. Gvozdenović je pozvao sugrađane kojima zarade u nekadašnjim društvenim i državnim preduzećima koja su u stečaju nisu isplaćena, da im se pridruže u ovim zahtevima.
“Bitno je, znači, da tri godine traje stečaj, da je završen ili da je u toku, mora biti stariji od tri godine. Ono što je potrebno od dokumentacije, osim lične za identifikaciju, potrebna je presuda, ukoliko je ima, ako ima od Fonda solidarnosti, ukoliko se obraćao radnik, i još neke stvari koje je najbolje da radnici pogledaju na sajtu Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, tamo ima sve taksativno pobrojano šta im je potrebno, da donesu ovde, da prikupimo dokumentaciju, da obavestimo taj pravni tim koji će ih zastupati i da pokušamo da pomognemo tim ljudima”, naveo je on.
Gvozdenović navodi da bi država morala da ispuni svoje obaveze prema tim radnicima od kojih je većina danas na ivici egzistencije, bez obzira na mere štednje i fiskalne konsolidacije jer, kako je rekao, nije u redu da se one sprovode preko leđa najsiromašnijih.
