Na petom internacionalnom simpozijumu Udruženja hirurga Srbije saznanja i iskustva kroz predavanja i razgovore razmenjivaće nekoliko desetina najboljih inostanih i domaćih hirurga.
“Jedan od ciljeva ovog simpozijuma je da se omogući da naši mladi doktori uživo vide vodeće svetske ljude u svojoj oblasti, da se naprave novi kontakti i obnove stari, da bi na taj način naši doktori mogli da nastave sa edukacijom, s tim što je najvažnije kada se vrate da mogu da rade svoj posao, a ne da imaju prazan hod, kao što sam nekad davno imao ja nekoliko godina između”, rekao je prof. dr Zoran Milošević, šef transplantacionog tima KCV.
Stručnjaci učesnici simpozijuma razmenjivaće iskustva iz oblasti transplantacione i minimano invazivne hirurgije. Proces transplantacije je vrlo kompleksan i svest o značaju transplantacije u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena i postoje brojne barijere, ističe profesor Milošević.
“Zato jeste naša težnja da budemo medijski prisutni, da se publikuju naši rezultati, kako bi ljudi shvatili da nema nikakvih zloupotreba, da je to humana stvar, da pomažemo nekim ljudima i njihovim najbližima kada medicinsku pomoć nije bilo moguće pružiti”, naveo je Milošević.
Dobrodišlicu i prijatan dvodnevni boravak u Novom Sadu gostima i našim hirurzima poželeo je pokrajinski sekretar za zdravstvo, docent dr Zoran Gojković, koji je istakao da se novosadsko i vojvođansko zdravstvo nalazi na visokom nivou i da se, između ostalog, kroz ovakve seminare vrši stalna edukacija naših zdravstvenih radnika.
“Ovaj peti internacionalni simpozijum hirurga Srbije daće smernice u kom pravcu će se dalje naša hirurgija razvijati, koji su ciljevi i zadaci koji se postavljaju pred nju, a naravno da će Pokrajinska vlada na sve moguće načine, novčano, stručno i edukativno pomoći da se ostvare ti zadaci i ciljevi koje od nas struka traži”, kazao je Gojković.
Transplantaciju bubrega u Srbiji čeka oko 3.500 pacijenata, transplantaciju jetre oko 200, a novo srce oko 30 pacijenata. Procenjuje se da zbog nedostatka organa godišnje u našoj zemlji umre 30 ljudi.
U poređenju sa regionom i Evropom, Srbija se po broju donatora nalazi na nezavidnom nivou. Na milion stanovnika Srbija godišnje ima manje od jednog davaoca, na isti broj stanovnika Hrvatska ima 12 donatora, Nemačka oko 20, a Austrija oko 25. Španija ima najbolje svetske rezultate u prikupljanju organa i ima čak 35 donatora na milion stanovnika, podaci su izneti u projektu “Srbija za transplantaciju”.
