Sedenje zamenite šetnjom

VIDEO K9: Savremeni način života naterao nas je da dugo sedimo što, prema rečima lekara, znatno utiče na zdravlje, kako na kičmeni stub, tako i na cirkulaciju. Učestalo kretanje u toku dana jedna je od najvažnijih radnji koja je telu potrebna, te je savet da u celodnevno sedenje u automobilu, kancelariji, za kompjuterom ili pred televizorom treba ubacivati što više pauza koje uključuju šetnju.

951

Naš sugrađanin Zoran Vučević rekreacijom se bavi celog života, a danas je član dva sportska kluba, UO Atletskog kluba Vojvodina i Stonoteniskog kluba NS.

Prema njegovim rečima, od presudnog je značaja raditi na sebi tokom čitavog života kako bi ostali zdravi i vitalni, a o tome se danas sve manje razmišlja.

“Počeli smo da budemo lenji. To počinje već od škole, od školske dece i imamo jednu paradoksalnu situaciju, da mi malu decu učimo da hodaju i da trče, a onda da svi prestanu da trče. Onda se više ne trči, pa se traže lekarska uverenja da deca ne idu na fizičko obrazovanje u školi, pa se i to smatra kao herojsko delo i tako postepeno postanemo pasivni. A ta pasivnost nas vodi još dalje, jer imamo velike mogućnosti za zabavu jer je televizijski program ogroman i imaju zabavne igrice na telefonima i drugim spravama koje su sada aktuelne i koje su moderne”, naveo je Vučević.

Internet i igrice su produkt modernih tehnologija koje sve više mlade vezuje za stolicu, a sve manje za rekreaciju u vidu bavljenja sportom, što dovodi do tromosti.

“Deca izbegavaju fizičko vaspitanje, izbegavaju pokret, trčanje na velikom odmoru. Takvih je aktivnosti sve manje i manje u školama. Sve češće i roditelji utiču na to. ‘Ma ne moraš da ideš na fizičko, fizičko i nije neki predmet, ne moraš da odlaziš na tu nastavu, naći ćemo neko opravdanje, kaži da si bolestan, kaži da si prehlađen…’ Na različite načine eskiviraju nastavu fizičkog, što je izuzetno loše”, istakao je dr Nikola Radaković, fizijatar.

Opterećenje na leđima koje izazivaju preteški rančevi sa knjigama dovodi sve češće do krivljenja kičme, navodi Radaković, a kada se to spoji sa nebavljenjem sportom i izbegavanjem fizičkih aktivnosti degenerativni poremećaji u odraslom dobu su gotovo neizbežni.

Slična situacija je i sa zaposlenim ljudima. Uprkos tome što na radnom mestu moraju da provedu 8 sati sedeći, on kaže da je čak i dobro ako nije sve na dohvat ruke, što upućuje na potrebu kretanja po kancelariji tokom radnih sati. Vežbe istezanja s vremena na vreme takođe su blagotvorne, a posebnu pažnju treba obratiti i na položaj tela dok sedimo.

“Ono što je jako bitno da u sedećem položaju kičma najviše trpi. I to najveće opterećenje trpi u lumbalnom delu. Najveći pritisak po kvadratnom ccantimetru je u lumbalnom delu u toku sedenja. Tada dolazi do različitih oštećenja. Ubrzani degenerativni procesi koji se razvijaju u lumbalnom delu kičme uzrokuju bolne sindrome i sve tegobe koje nas muče kao što su bol u leđima koji se spušta niz nogu, bol u vratu, ramenima, rukama, trnjenja i druge senzacije koje su prisutne u toku razvoja degenerativnih oboljenja”, precizirao je Radaković.

Nezainteresovanost za fizičku aktivnost je među našim sugrađanima evidentna, međutim, oni koji su spremni da vežbaju, u starijem dobu nemaju u većoj meri problema sa zdravljem.

“Imam 77 godina, mislim da je meni rekreativan život mnogo doprineo da danas nisam u situaciji da ne mogu da potrčim, da nisam u situaciji sa ne mogu da vežbam. Svakodnevno vežbam”, navodi Vučević.

Dakle, rekreacija je samo pitanje volje i organizacije, a dobrobiti od vežbanja tokom života u kasnijem dobu mogu biti mnogobrojne. Stvar je izbora – kakvu starost želimo da dočekamo.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.